Autor: Danijel Dž. Levitin
Strana: 349
► Ostali detalji

Knjiga se bavi naukom o muzici iz perspektive kognitivne neuronauke - oblasti koja je na raskršću između psihologije i neurologije i donosi neka od najnovijih istraživanja koje su provodili autor i drugi istraživači o muzici, o značenju muzike i zadovoljstva koje muzika izaziva. Te studije daju uvid u neka veoma značajna pitanja - ako svi mi muziku čujemo na različit način, kako da objasnimo dela koja tolike ljude emotivno pokreću - na primer Hendlov Mesija? S druge strane, ako svi mi muziku čujemo na isti način, kako onda objasniti velike razlike u muzičkim ukusima - kako to da je za nekog Mocart ono što je nekom drugom Madona? Muzika je za autora knjige najlepša ljudska opsesija, a mozak i muzika zajedno pred-stavljaju način da se razumeju najdublje skrivene tajne ljudske prirode. Upravo zbog toga je i napisao ovu knjige, kaže autor u predgovoru. Namenjena je širokoj čitalačkoj publici, jer je Levitin nastojao da pojednostavi teme (ali ne previše) i sva istraživanja objavljena u knjizi su objavljena i u eminentnim stručnim časopisimaDok je radio kao muzički producent Levitin se često pitao zašto neki muzičari postaju velike zvezde, dok drugi jedva tinjaju, kako muzika nekome ide tako lako od ruke, a drugima ne, odakle potiče kreativnost i kakva je u svemu tome uloga percepcije, te nedokučive sposobnosti velikih muzičara i tonskih snimatelja da čuju nijanse koje većina ljudi ne čuje? Traženje odgovora na ta pitanja navelo ga je da pohađa predavanja iz neuropsihologije gde je shvatio da je psihologija nauka koja ima odgovore na neka od njegovih pitanja - o pamćenju, percepciji, kretaivnosti, i o jedinstvenom instrumentu koji pokreće sve to: ljudskom mozgu.