Аутор: Ристо Одавић
Страна: 159
► Остали детаљи

Потресне слике, мисли и сведочанства гимназијалаца који су прешли Албанску голготу и нашли се на школовању у Француској

Пре Другог светског рата изашла је књига Ристе Ј. Одавића „Нада српске голготе“, где су објављени делови писмених задатакa гимназијалаца, Срба и Српкиња који су прешли Албанску голготу и нашли се на школовању у Француској. Потресне слике, мисли и сведочења најбољи су доказ да Србија почива на крви и костима својих синова и кћери, и да њена судбина умногоме зависи од односа према прецима. По предратном систему школовања, гимназијалци од првог до четвртог разреда одговарају данашњим основцима од петог до осмог разреда; гимназијалци од петог до осмог разреда су, по годинама, као садашњи средњошколци. Погледајмо на Албанску голготу, чију стогодишњицу обележавамо, очима наше деце.

РАСТАНАК СА СРБИЈОМ

Растанак са Србијом пред полазак на Албанску голготу био је тежак. Трећак Душан М. Јовановић смештен у Либурну сећа се свог растанка: „Боже мој! И сад је све исто као што је и пре било. Зелена поља. Кукурузи дишу жудно влажан јутарњи зрак. Бели путеви вијугају се низ брдо. Роса се просула по разном цвећу. Небо високо, плаво, недостижно… А сунце сија ли сија, топи се, растапа и расипа своје блиставе зраке.“

Матурант Станиша Павловић у Ници пише писмени задатак: „Увек се радо сећам последњег стиска очеве руке и завета који ми даде: ’Родили смо те да нас замениш, стварали смо да сачуваш и умножиш, сада са благословом и топлом молитвом Свевишњему шаљемо те да до краја извршиш свој дуг према Отаџбини.’ Исто се тако сећам и топлих материних пољубаца и њених врелих суза просутих на моје груди, које се силно стезаху, да ми не одаду слабост.“

Владимир Димитријевић