Драган Јашевски, приповедач, преводилац и хуманиста  након свог романа првенца Други километар (2014), кренуо је у нову књижевну авантуру у којој истражује како наизглед обична ствар, попут љубавног писма, у контексту историјског тренутка, производи незамисливе последие и ефекте, а судбина читаве породице постаје епопеја у којој се одаје почаст херојским идеалима и поступцима, младалачкој наивности и самопожртвованости.

Ова инспиративна и потресна прича приказује догађаје у капитуларној српској држави која учествује у немачкој политици одмазде и застрашивања званој сто за једног, због чије су примене људи постајали таоци и жртве, иако сами ништа нису урадили. Било је довољно да буду припадници одређене расе, нације, политичке партије или интересне групе.

Читаоцу се нуди спектар снажних осећаја људи који покушавају да схвате себе и друге кроз личне драме које им се изненада догађају, а за које их живот није припремио. Веома је живо приказана одбрана за непостојећи злочин и емоционално исцрпљивање хероине због љубави према једном човеку, те покушају да се искористи њен очај да изда свог љубавника и буде уплетена у игре обмане, лажи и самозаваравања, случајности и манишулације.

Писац се служи једноставном хронологијом у приповедању и, из перспективе писца а не историчара, сукобљава, са једне стране, Србе који се боре против Немаца и због тога су третирани као издајници и криминалци у својој земљи, против Срба који су лојални Немцима и пристају да им служе и постану симбол удвориштва и сервилности, са друге стране.

Аутор даје почаст храброј, несрећној генерацији којој је жртвовање за своја убеђења и друге људе било високо на листи моралног ивентара. Иако није идеолошки обојена, ова прича је његов лични допринос броби против негирања везе фашиста и њихових колаборациониста. Јер, у неразумном, бахатом свету себичних хвалисаваца и егоманијака, он диже глас у име оних који, због своје трагичне судбине, не могу ништа да кажу.