Аутор: приредио Маринко М. Вучинић
Страна: 192
► Остали детаљи

Расправa о односу Србије и Европе није обележила само нашу новију историју већ се она одвија у пуном интензитету и данас, на почетку друге деценије двадесет првог века. О том односу се незаобилазно расправља на свим нивоима нашег савременог политичког и друштвеног живота. Ток дискусије се одвија између две крајности: од потпуне негације тежњи за прикључивање Европи, а самим тим и постојања наше европске традиције, до некритичког глорификовања европских процеса, и то без стварног увида у ограничавајуће историјске и друштвене околности. Појам европеизације у нашим приликама блиско је повезан с процесима модернизације Србије. Они се могу посматрати као синоними у нашем државном и политичком развоју. Често се пренебрегавају тешке и ограничавајуће околности које су пратиле, а прате и данас наше процесе европеизације и модернизације. Може се чути већ овештала фраза да смо ми увек били Европа и да се то једноставно, и самим собом, подразумева, те зато није ни потребно учествовати у процесу европских интеграција, нити афирмисати постојање наше европске традиције. Овако структуриран однос само је израз наше дубоке политичке подељености на проевропске и антиевропске снаге, а при томе сва релевантна истраживања јавног мњења јасно показују да је већина грађана Србије опредељена за Европу. И у томе је највећа противречност између нашег односа према Европи и самог процеса европских интеграција.

Текстови у овом зборнику обједињени су с циљем да укажу на само део различитих мишљења о Европи насталих између два светска рата, као и на постојање традиције разматрања различитих аспеката европског уједињења. На овај начин се открива наше богато интелектуално наслеђе које има веома велики значај и за данашње разумевање актуелних токова европских интеграција. У текстовима се јасно огледује да се у том периоду одвијала озбиљна политичка и научна дебата о Европи и историјским и политичким изазовима у којима се она тада налазила. Многи проблеми и питања, који се отварају читањем текстова, остају у нашем фокусу и данас. У томе и јесте вредност традиције – у непрестаној тежњи да се покажу изворишта наше политичке мисли која није у правом светлу афирмисана и изнета на увид јавности. Ова хрестоматија управо реафирмише део наше политичке традиције који се односи и на наше савремено поимање и схватање Европе. На тај начин се показује да су наша европска опредељења много дубља и комплекснија од пригодних политичких флоскула и изборних парола.