Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Торино), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића.

Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година троје археолога и троје лингвиста, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.

На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.

Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.

„..Знамо да заправо по традиционалној теорији ИЕ порекло ваља тражити у халколитским културама Каспијско-понтских степа, па морамо претпоставити да трајање процеса језичке диференцијације код Словена није било пуно другачије од трајања истог процеса код других индоевропских група. Е сад, ако пођемо од тих претпоставки, где би се онда налазили Словени током њиховог „одсуства од четири миленијума“, пре но што су се вратили да настане, у новој ери, исте оне украјинске степе у којим су рођени њихови преци, и да се затим прошире на готово пола Европе?

Остали су у стању хибернације? Направили су пут око света? У озбиљнијим разматрањима, зар не бисмо морали очекивати да ћемо о томе пронаћи негде археолошке трагове? И коначно, које би конкретне околности довеле до тога да Словени постану највећа демографска заједница у Европи, од тренутка кад су се појавили на сцени, почетком наше ере? Модерна славистика је уложила извесне напоре да уклони барем неке од ових гигантских бесмислица, лоцирајући временски прве трагове претпостављених Прасловена још у скорију праисторију, и претпостављајући да је у новој ери пристигао у Европу „само“ (!) последњи велики талас словенских досељеника. Као што ћемо видети, Трубачов је отишао још даље, уз модел који је, као што сам већ рекао, веома близак, осим у погледу хронологије, моделу теорије континуитета.

Словени „су произашли из једног истог племена, али имају три различита имена: Венди, Анти и Словени“. Венди се, помињу већ у II веку нове ере, али без поуздане локације.“

Превод са италијанског: Иван Димитријевић