Настанак модерне историјске дисциплине у Србији и Бугарској: претпоставке, тезе, полемике: 1878-1918
Књига Настанак модерне историјске дисциплине у Србији и Бугарској Бојана Митровића описује развој научне историографије у Србији и Бугарској у последњој четвртини XИX века.
У средишту ауторовог интересовања су сами радови Илариона Руварца, Стојана Новаковића, Марина Дринова, Васила Златарског и других историчара тог доба, унутар контекста развоја не само историографије него и помоћних наука, пре свега филологије и палеографије, као и унутар разматрања професионализације позива историчара. Тим путем, аутор долази до неколико закључака који мењају досадашњи поглед на развој историографије на Балкану. Пре свега, открива се да за овдашње историчаре главни утицај и стимуланс за развој није долазио директно из Француске и Немачке, већ развојем из словенске филологије, дакле, пре свега, из Русије и Хабзбуршке монархије.
Затим, да су се различите „школе“ унутар тумачења националних историографија разликовале не толико по приступу или методолошким претпоставкама колико у стриктној апликацији саме методологије истраживања.
Коначно, аутор открива да је ревизија романтичарских претпоставки о боју на Косову и на Марици битно утицала, код Стојана Новаковића и других, на промену перцепције на целокупни српски средњи век и на османска освајања.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Настанак модерне историјске дисциплине у Србији и Бугарској: претпоставке, тезе, полемике: 1878-1918
Издавач: Akademska knjiga
Страна: 326 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 23 cm
Година издања: 2017
ИСБН: 978-86-6263-176-3