Аутор: Лазар Милин
Страна: 400
► Остали детаљи

Ево и треће свеске Апологетике. Она је битно различита од првих двеју. Док оне две говоре о религији као психичкој и историјској појави, без обзира да ли је она објективно истинита или не, ова свеска продире у срж проблема и хоће да реши питање истинитости религије, то јест, да ли је истинита основна тврдња свих религијских облика да постоји не само овај свет, него и Бог. Постојање Божје и својства Божја, то је пред-мет о коме расправља ова
књига.

ПРЕДГОВОР
Иако се религијски живот не може замислити без религијског осе-ћања, иако је религијско осећање управо онај психички елеменат који религији даје топлину, бујност, интимност и живахност, ипак сам, из-лажући проблем основне истине религије, проблем постојања Божјег, уложио све психичке напоре да то осећање елиминишем, и да дам маха само објективним чињеницама и чистој логици која из њих следи. Јер, осећања су осећања. Она могу да буду врло бујна, али и врло ћудљива и. променљива. А чињенице, и логика која из њих следи, остају увек то што јесу, не мољакајући никога да се смилује на њих и да их призна. Оне човека вуку за собом, али га не приморавају да им следује. Човек може да јуриша и главом на зид, тим пре на логику и чињенице. Али то јуришање ни зиду ни чињеницама ништа не шкоди. Зато сам се у овој свесци определио за тај пут, пут чињеница и логике, а своја религијска осећања нисам ни одбацио, ни занемарио, само сам им дао реч онде где им је приличније место: у олтару, на амвону, за певницом и пред сво-јом домаћом иконом. Стога ће ова књига многим религиозним душама изгледати сувопарна и посна, јер оне воле мистику, ирационализам и фантазију, али ће у накнаду за то, многима она бити светао путоказ ка Вечној истини. И најзад, можда ће бити и таквих, који не могући оспорити њене чињенице и логику, а не желећи их признати, она ће им бити камен спотицања, предмет критике, па евентуално чак и празног подсмеха. Но, чињенице и логика остаће увек то што јесу.

На нашем путовању ка вечној Истини Православља наговестили смо да ће нас тај пут водити кроз разне области, па и кроз „оштре и тврде гребене философске критике“ - као што је то и речено у предговору прве књиге. Сада се управо налазимо на тој деоници нашег дугачког пута.

Најзад, сасвим је могуће да сам негде нешто и погрешио. Човек није непогрешив. У том случају молим добронамерног критичара да ми на то скрене пажњу, а примедбу примам са захвалношћу.
Писац

Ево и треће светске Апологетике. Она је битно различита од привих двеју. Док оне две говоре о религији као психичкој и историјској појави, без обзира да ли је она објективно истинита или не, ова свеска продире у срж проблема и хоће да реши питање истинитости религије, то јест, да ли је истинита основна тврдња свих религијских облика да постоји не само овај свет, него и Бог. Постојање Божје и својства Божја, то је предмет о коме расправља ова књига …

САДРЖАЈ

Предговор, I
ОСНОВНЕ ИСТИНЕ РЕЛИГИЈЕ

ПРВИ ДЕО
О БОГУ
ПОСТОЈАЊЕ БОЖЈЕ

I Могућност доказа за постојање Божје, 15
1) Проблем посматран са теолошког гледишта, 15
а) Опште напомене, 15
б) Образложења изнесених ставова, 19
в) Одговор Библије, 23
г) Став светих отаца, 25
д) Опозиција, 31
ђ) Средњи одговор, 32
Закључак, 37
2) Могућност доказа о постојању Божјем са гледишта ноетике, 40
а) Могућност и вредност нашег сазнања (Критика скептицизма), 41
Дијалектика и формална лошка, 44
Штаје истина?, 46
Погрешна философска схватања истине, 48
Дијалектички материјализам, 50
Разне социолошке теорије, 51
Вечне и чињеничне (позитивне) истине, 52
Вечне истине и дијалектика, 54
Извор и инструменат нашег сазнања (Проблем рационализма и емпиризма), 61
б) Стварност спољашњег света (неоснованост идеализма), 62
в) Каузални закон, 67
Погрешна схватања закона каузалности, 69
Закључак, 74

II Докази за постојање Божје, 75
Опште напомене о доказима, 75
а) Космолошка Група, 78
б) Психолошка Група, 78
в) Историјска Група, 78
А) Психолошка група доказа, 79
1) Онтолошки доказ, 79
а) Огапте напомене, 79
б) Разни облици онтолошког доказа, 83
в) Критика онтолошког доказа
г) Одбрана онтолошког доказа
д) Резултат који следи из изнесене критике и одбране
ђ) Коначни облик онтолошког доказа
е) Питања која потичу из неспоразума
2) Ноетски доказ, 97
а) Опште напомене
б) Разни облици гносеолошког (ноетског) доказа
Декартов облик гносеолошког доказа
Пантеистичке нијансе овог доказа
Лајбницов облик гносеолошког доказа
Гносеолошки доказ на основу дефиниције истине
в) Неколико ситних питања
г) Општи поглед на гносеолошки доказ
3) Психолошки (Декартов) доказ, 107
а) Опште напомене
б) Декарт о излагање доказа
в) Логичка аналива овог доказа
г) Индиректно образложење овог доказа
Да ли су наша чула извор идеје о бесконачном бићу
Да ли је фантазија извор наше идеје о Богу?
Да ли је сам наш ум извор идеје о Богу?
д) Осврт на Декартов доказ
4) Историјско-религијски доказ, 122
а) Опште напомеие
б) Логичка конструкција овог доказа
в) Други облик овог доказа
г) Практична предност религије пред атеизмом
д) Критика и одбрана овог доказа
5) Морални (деонтолошки) доказ, 132
а) Опште напомене
б) Доказ из постојања моралног закона
Критика и одбрана овог доказа
в) Шелеров облик моралног доказа
г) Розенмелеров облик овог доказа
д) Индиректни облик моралног доказа
ђ) Кантов облик моралног доказа, 143
Критика Кантовог доказа
Фихте, Шелит, Шилер и Хегел о Кантовом моралном доказу
е) Библијски облик моралног доказа
Б) Космолошка група доказа, 152
6) Каузални доказ, 152
а) Први облик каузалног доказа, 152
б) Други облик каузалног доказа, 153
в) Критика и одбрана овог доказа, 156
Осврт на овај доказ, 159
7) Доказ из контингентности света, 161
а) Појам контингентности, 161
б) Кантов облик овог доказа, 162
в) Други облик контингентног доказа, 164
Образложење, 164
г) Разни приговори и одговори, 166
8) Докази из области физике, 171
А) Енергија и ентропија, 172
Критика овог доказа, 174
Б) Чињенице против вечности материје, 177
1) Контингентност материје, 177
а) Количина материје у васиони је ограничена, 177
Математички разлог коначности количине материје, 279
Зелигеров парадокс, 180
Васионска празнина, 181
Атомска и међуатомска празнина, 183
б) Квалитет материје сведочи о њеној контингентности, 185
в) Променљивост материје сведочи о њеној контингентности, 189
2) Радиоактивне материје, 190
3) Дематеријализација материје, 191
Критика и одбрана овог доказа, 193
а) Наука не зна за стварање, 193
б) Стварањеје апсурд, 194
в) Стварање се противи научним чињеницама, 195
г) Бежањеу бесконачност (ге%ге$$и$ т ГгфпИит), 200
д) Објективно време, 200
9) Доказ из области биологије, 202
Опште напомене, I, 202
1) Суштина живота (Шта је живот?), 203
Битне особине живоЈ бића, 203
Закључак, 208
Суштина живота по дијалектичком материјализму, 210
2) Порекло живота, 216
Главна нит биолошкоГ доказа, 217
3) Разне атеистичке хипотезе о пореклу живих бића, 219
Хипотеза саморађања, 220
Хипотезе о доласку живота из васионе, 222
Хипотеза архшоније, 223
Критика хипотезе архшоније, 225
Порекло живота по дијалектичком материјализму
Опаринова хипотеза
Колико вреди Опаринова хипотеза?
Недоследности појединих материјалистичких писаца
4) Коначни резултат, 234
10) Номолошки доказ, 235
а) Опште напомене
б) Логичка конструкција доказа
Стварност законости у свету
Где су закони, ту је и законодавац
в) Критика и одбрана овог доказа
Случај
Пантеистичко објашњење
Кантова критика ово1 доказа
11) Телеолошки доказ, 256
а) Опште напомене
б) Логичка конструкција овог доказа
в) Стварност телеологије
Телеолоjија у области анорgанске природе
Телеолоgијау орЈанској природи
Целисходност у биљном свету
Целисходност у животињском свету
Човечје телД као пример телеолоГије
г) Критика и одбранаовог доказа
Декартови пртовори. Г;
Пантеистички пртовор
Материјализам и телеолоЈија
ДистелеолоЈија
ОдГовор аполоЈетике
Кантов пртовор
Општи поглед на доказе

ДРУГИ ДЕО
БОЖЈА СВОЈСТВА
1) Недостижност Божје суштине за људски ум, 337
2) Рационално сазнање Божјих својстава, 338
Бог је савршено биће
а) Бесконачност Божја
Самобитност
Неизменљивост
Приговори
Одговор апологетике на постављене приговоре
Вечност
Свудаприсутност
Приговори
Одговор аполоgетике
б) Персоналност Божја, 348
Особине Божјег разума
Свезнање
Свезнање и предодређење
Премудрост Божија
Чињенице и логика
Божје осећање
Блаженство
Љубав Божија
Однос Божје љубави и блаженства спрам зла у свету
Особине воље Божје
Слобода Божје воље
Светост Божје воље
Правда Божја
Однос правде и љубави Божје
Свемогућство Божје
Однос Божје свемоћи према недостацима и апсурду
в) Духовност Божја
г) Општи поглед на Божја својства
Јединство Божјег бића

ТРЕЋИ ДЕО
ДОГМА О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ
а) Догма о Светој Тројици у Библији, 374
Сведочанство старозаветне Библије о Светој Тројици, 374
Сведочанство новозаветне Библије о Светој Тројици, 377
Б) Догма о Светој Тројици пред људским разумом, 378
Једна анеЈдота, 382
Учење западних хришћана о Светој Тројици, 383
Историјски развитак тога учења, 384
Аргументација у корист додатка „Филиокве", 385
Неоправданост западног додатка „Филиокве", 385
Антропоморфизам и символика у Библији и теологији, 386
Закључак, 389

ДОДАТАК, 392
ЦРНОГОРАЦ СВЕМОГУЋЕМ БОГУ, 394
ОДА БОГУ, 395
ИЗБРАНИ ПСАЛАМ, 397
Бог је велик и моћан, 397
Бог је праведан и милостив, 397
Бог је вечан, 398
Свезнање Божје и недокучивост њеГових судова (Пс. 139,1-15), 398

---

ПРВИ ДЕО
О БОГУ
ПОСТОЈАЊЕ БОЖЈЕ

I Могућност доказа за постојање Божје

1) Проблем посматран са теолошког гледишта

а) Опште напомене

Многи апологети пре него што пређу на доказивање основних истина религије, постојања Бога и бесмртност људске душе, постављају и расправљају принципијелно питање: да ли је разумом уопште могућно доказати ове две основне истине религије, без којих религија престаје бити то што јесте: позитиван однос и реална духовна веза између Бога и човека? Ако је могуће ту ишта доказати и доказивати, колико вреде ти философско-теолошки докази?

На овоме питању и философи и теолози су подељени у три групе. Једни тврде да се истинитост обеју ових основних догми може разумом апсолутно доказати, и то тако сигурно и позитивно, као што је и математика кадра доказати своје истине. Разуме се, само другим начином и методом него што то чини математика. Ти докази нису експериментални, емпирички у строгом смислу речи, тако да би Бог постао нашим телесним очима видљив. Него они се састоје у правилном логичком закључивању из несумњивих очигледних искуствених чињеница, па су зато уједно, и рационални и емпирички.

У ову групу, која тврди да се постојање Божје може доказати, спадају сви философи схоластичари и неосхоластичари, затим многи слободни философи и научници, нарочито они пре Канта, као на пример, Њутн, Декарт, Лајбниц и многи други(*). Осим њих у ову групу долазе сви римокатолички теолози, скоро без изузетка, а нарочито они после I ватиканског сабора. Такође овој групи треба прибројати и понеке протестантске теологе, као на пример Меланхтона, Дорнера, Лутарда. Најзад у ову групу можемо уврстити и већину истакнутих православ...

(*) Види: др Лазар Милин, Научно оправдање религије, Београд 1976. стр. 174-180.