Autor: Valas Vejtls
Strana: 91
► Ostali detalji

Nauka bogaćenja“ je čitljiv i praktičan vodič o tome kako se obogatiti pomoću duhovnih principa. Prema rečima samog autora knjiga je namenjena onima kojima je novac najhitnije potreban, koji najpre žele da se obogate, a kasnije da filozofiraju. Zato je ovaj tekst pragmatičan, ne filozofski. Kako kaže Vejtls, šta god da je rečeno u prilog siromaštvu, ostaje činjenica da nije moguće živeti zaista potpunim i uspešnim životom, ukoliko nismo bogati. Jer, nedostatak novca osujećuje korišćenje sopstvenih potencijala i talenata, a time i dalji razvoj duše tokom ovozemaljskog života.Knjiga je prethodila mnogim slavnim knjigama o uspehu i ličnom razvoju. Čitava plejada autora, između ostalih Napoleon Hil, Entoni Robins, i najposle Ronda Bern, mnogo toga duguju upravo „Nauci bogaćenja“ i njenom piscu.Valas Delojs Vejtls (ili Vatls) (1860-1911) bio je američki pisac. Njegova dela su široko poznata i popularna u okvirima Nove Misli i takozvanih pokreta za samo-pomoć.Vejtlsovo najpoznatije delo je knjiga iz 1910. „Nauka bogaćenja“, u kojoj on objašnjava kako se obogatiti. On tvrdi da je lično testirao principe izložene u knjizi i da su oni delotvorni, jer iako je većinu života proveo u siromaštvu, kasnije je postao bogat.Mnogo toga što je danas poznato o Vejtlsovom životu potiče iz teksta koji je njegova ćerka Florens napisala nakon njegove smrti za spisateljicu Elizabet Taun. Iz pisma Florensove saznajemo da je Vejtls rođen u Americi uoči građanskog rata. Doživevši mnoge neuspehe kao mladić, kasnije je počeo da proučava različite svetske religije i filozofije – čitao je Dekarta, Spinozu, Lajbnica, Šopenhauera, Hegela, Svedenborga, Emersona i druge.Vejtls je bio u vezi sa školom Nove Misli iz Čikaga koja se bazirala na učenju Eme Kurtis Hopkins. Kroz lično proučavanje i eksperimentisanje, tvrdio je, otkrio je istinu iza principa Nove Misli i pretočio ih je u praksu u sopstvenom životu, a kasnije je svoje knjige pisao na osnovu tih principa.Vejtls je govorio: Nema ničeg lošeg u htenju da se bude bogat. Želja za bogatstvom u stvari je želja za bogatijim, punijim i obilnijim životom, a ta je želja hvale vredna...Postoje tri motiva zbog kojih živimo: živimo za telo, živimo za um, živimo za dušu. Nijedno od ovo troje nije bolje niti svetije od ostalih; svi su podjednako poželjni i nijedno od ovo troje - telo, um ili duša - ne može živeti potpuno ako je preostalo dvoje odsečeno od punog izražaja života.