Autor: Prof. Radmila Tonković
Strana: 538
► Ostali detalji

Profesorka Tonković, koja je više od dve decenije radila u Komandi RV i PVO u Beogradu i bila ovlašćeni prevodilac i dokumentarista ruskih pravilnika upotrebe vazduhoplovne borbene tehnike, otkriva da su sve tajne i sva ažuriranja korišćenja ruske tehnike iz Moskve išle u njene ruke, a potom u eskadrile i PVO jedinice. Za zasluge u našoj avijaciji nagrađena je počasnim znakom RV. Nakon što je dala otkaz u Komandi RV i PVO, Rusi su joj našli posao u Moskvi, a profesorka je sabrala svoja sećanja, ali i interesovanja u knjigu “Nebeske heroine sveta”.

– Među mojim nebeskim heroinama najistaknutije mesto zauzimaju Ruskinje. Čak 313 sovjetskih žena pilota ima biografije kakve bi poželeo svaki muškarac. Da nije bilo njih, pitanje je kako bi tekao Drugi svetski rat. Čuvenim Staljinovim naređenjem 0099, iz 8. oktobra 1941, ženama su otvorena vrata da uđu u legendu. Najviše zasluga za formiranje tri ženska avio-puka u Crvenoj armiji imala je Marina Mihajlovna Roskova, koja je još 1933. postala prvi ženski pilot Crvene armije, a potom prva žena predavač na Vazduhoplovnoj akademiji Žukovski u Moskvi – govori Tonkovićeva.

NA Crvenom trgu, tačnije kod Baljšog teatra, svake godine 2. maja okupljaju se žene vazduhoplovci heroji Velikog otadžbinskog rata i sećaju kako ih je u gradu Engels, na Volgi, u jesen 1941. u početku bilo 122. Na kraju, govori naša sagovornica, “vojno” rusko vazduhoplovstvo više nije moglo da primi zainteresovane. U tri vazduhoplovna bombarderska i lovačka puka u svakom trenutku od 1942. bilo je 600 pilota, i ceo sastav od navigatora i mehaničara do bolničara činile su žene. Neke od njih, kao na primer Irina Sebrova, tokom rata imali je više od 1.000 borbenih poletanja.

– Najveći heroj, žena iz Drugog rata, se zove Jekaterina Zelenko. Vatreno krštenje imala je u zimu 1939. nad nebom Finske, a ostala je zapamćena kao žena koja je prva izvela samoubilački manevar taran, obrušavajući se direktno na nemačkog lovca pošto je ostala bez municije – kaže nam ova neustrašiva dama.

Enciklopedija nebeskih dama sadrži more nepoznatih činjenica o ženama koje su vinule u nebo.

– Od Latinoamerikanki prva u vazduhu je bila Aida de Akosta Santos Du Amona, Kubanka lekarka koja je 1903. letela nad Parizom u dirižablu – nastavlja profesorka Tonković. – Legendarni Če Gevara učio je da leti od svoje majke u Rozariju, u Argentini, da bi kasnije postao lični pilot Fidelu Kastru. Hilda Hjulit Pakard bila je instruktor letenja svom sinu utemeljivaču čuvene kompanije “Hjulit Pakard”. Merilin Monro postala je simbol tek pošto su je u “Norton Grumanu” slikali foto-reporteri dok je radila na izradi bespilotnih letelica. I izraelska pop diva Ištar takođe je počela u njihovoj avionskoj kompaniji. Čuvena je i Mari Bejli, jedna od prvih Irkinja za upravljačem aviona, koja se od bogatog supruga rastala tako što mu je posle prinudnog sletanja kod jezera Tanganjika (i njegovog zanovetanja) saopštila: “Ejb, vidimo se malo kasnije”. Nikad mu se nije vratila…

U Belgiji, zemlji gde su žene “izvojevale sva svoja prava”, prva žena pilot stupila je u vojno vazduhoplovstvo tek 2006. U “zaostaloj” Turskoj, Kemal-paša Ataturk je još 1932. (u Rusiji) školovao žene pilote. Kod nas 1984. diplomirala je prva klasa žena u RV, dok se u Italiji ili Španiji žene piloti oduševe kada ih neko samo potraži po adresaru vazduhoplovnih klubova.

Autorka knjige “Nebeske heroine sveta”, Radmila Tonković, objašnjava da razvijene zemlje nisu bile mnogo ispred nas, kada su u pitanju žene letači.

Žene su se veoma brzo uključile u avijaciju, već 1910. godine prve žene pilotirale su u Francuskoj i Rusiji.

Vojna avijacija SAD je tek 1993. godine otvorila vrata ženama letačima, a Danska je prvog vojnog ženu pilota dobila tek 2006. godine.

Knjiga koja je do sada najopsežnije delo te tematike uvrštena je kao udžbenik u vazduhoplovnoj akademiji i tehničkim školama u Rusiji. Uskoro treba da bude završen i prevod na engleski jezik.