Аутор: Желидраг Никчевић
Страна: 156
► Остали детаљи

Можда, читајући узводно, потпуно самостално генеришем текстове, узалуд призивајући исти онај ерос који је већ инвестиран у писање; читалац из категорије заиста повлашћених. Мање ћемо погрешити ако се ту зауставимо; немамо право на баш толику количину самопоштовања.

Постоје, још их има, тек ће да их буде, читаоци који се при обављању свог посла не могу ослонити на неко посебно искуство, нити се може рећи да имају нарочитих критичких амбиција. Увек наново преварени, они се једва уздржавају од померања усана. Број модела практично је једнак производу броја читалаца и броја прочитаних текстова. Теоријски – још и већи. Теорија читања, међутим, уопште није статистичка средина тог прорачуна. Нешто се ту стално помера. Понекад усне, понекад светови.