„Владика Никанор (Милутин) Грујић био је родом из Липове у Мађарској (1. децембра 1810, крштен у Св. Ђурђевском храму у Ивању, 13. децембра 1810), где је завршио немачку и српску основну школу (1822-1826), и затим гимназију у Мохачу и Печују (1823-1833). О његовом школовању сачувано нам је мноштво података, како из његове Автобиографије, тако и из монографија које су писали савременици. Његов отац иначе свештеник Прокопије (парох у Липову), био је по тврђењу Никанора врло строг и побожан, и инсистирао је на апсолутном поштовању хришћанских начела живота, традиције, и избегавању срамотних речи и поступака (чега се и сам придржавао, како тврди целог свог живота). Мајку је описао као благу и смирену жену, препуну љубави за децу и породицу. О српској и немачкој школи пише рационално, посебно о начину како је учио да чита и пише, бави се црквеном науком. Као пресудан догађај наводи боравак проте мохачког Јована Живковића који је наговорио његовог оца да га усмери ка свештеничком позиву. Од 1826. почело је гимназијско школовање у Печују, за које такође има одмерене речи и оцене. Посебан утисак на њега оставила је посета епископа Стефана Станковића. Однос према бискупима Грујић помало наводи на своју интерпретацију наглашавајући своју одбрану чистоте и православља.“ (из дела).