Аутор: Ђорђе Сибиновић
Страна: 343
► Остали детаљи

Блиска прошлост на подручју некадашње Југославије обележена ломовима, артикулисањем друштвено-идеолошких противставова као и наглим резовима у међуљудским односима и положају појединца у борби за сопствени опстанак, на један сасвим савремен и провокативан начин поново је оживљена у књизи Низводно, романескној породичној хроници која у вртлогу времена, кроз више генерација, прати судбине трију породица – Церовића, Грујића и Мандића.Мото „Успели смо,/ живели смо. / Успећемо,/ умрећемо” који на крају романа изговара Стеван Церовић, главни протагонист и симболични носилац свих оних недаћа и патњи са којима се сусреће појединац у превиру историје у доба Југославенског самоуправног социјализма, метафорично осликава трагични сусрет човека са теретом прошлости и теретом будућности.Живот Стевана Церовића обележава мучно трагање за коренима, за утемељењем и суштином у једном конфузном времену и простору између сопствених хтења и верности наслеђеној и стеченој идеологији. Испреплетане судбине чланова породица Церовић, Грујић и Мандић, нехармонични породични односи и идеолошки противставови који остављају трајне последице на судбине свих јунака ове Приче, обликују замршену слагалицу Живота која, не случајно, подсећа на савремене Корене Добрице Ћосића и Проклету авлију Иве Андрића.Роман Низводно тако постаје још једно аутентично преиспитивање чињеница Историје, али истовремено и оних фундаменталних онтолошких, егзистенцијалних и најинтимнијих људских драма које су у великој мери условљене управо суровом „руком”Прошлости. У овој књизи наративни пасажи усмеравају се на 20. век у целости – од Првог и Другог светског рата, ка утемељењу комунизма, самоуправног социјализма, до студентских демонстрација 1968. и свих предстојећих догађаја, па све до 1993. године, до смрти једне од јунакиња романа, којом се и ова комплексна Прича завршава.Попут разоткривене Пандорине кутије, роман тако читаоцима оставља отворена питања:Каква су правила Игре?Да ли кренути Низводно или Узводно?И да ли из лавиринта Историје има суштинског изласка?