Вредност забележених сећања је у томе што делују као емоционални прекидач и што читаоца од тог момента више заиста не занима које је мирисе користио аутор у свом животу или која је кола возио, већ га занима само то да победи сопствени заборав и сети се било чега што ће га оплеменити из ризнице његове сопствене прошлости. Наравно припадници генерације која је била привилегована да путује и на Исток и на Запад и да се у свету осете као ”свој на своме” добили су с овом књигом свој алманах сећања. Припадници новијих генерација могу ове приче прочитати и као извор сазнања како је то било када информације о светским догађањима нису ишле брзином простирања електромагнетних таласа преко Интернета, већ су их у нашу средину доносили људи који су понекад тиме купили и своју карту за улазак у легенду. На питање које и сам Богдановић поставља у књизи ”Смеју ли људи да продају своје снове?”, ова књига даје прецизан одговор – НЕ СМЕЈУ! У било ком времену и на било ком месту.
Гордана Драганић – Нонин, ”Независни”.