Аутори: Аутор-приређивач – свештеник Валерије Духањин, превод на српски – Марина Тодић
Страна: 96
► Остали детаљи

У књизи су сакупљена сведочанства о недавним чудима и помоћи великог руског свеца Сергија Радоњешког људима који су му се у молитвама обраћали за помоћ.

Књига представља живо сведочење наших савременика о томе да није случајно што се Сергије назива чудотворцем и игуманом Руске земље. Име овог свеца је добро познато, не само у Русији, већ и у другим земљама. Он је један од стубова руског монаштва и истински пример светости.

Колико је овај светитељ битан Русима говори чињеница, да је за 2014. годину када се прославља 700 година од његовог рођења, формиран одбор за ту прославу који чине руски патријарх Кирил и председник Владимир Путин.

У књизи су наведена сведочанства о савременим чудима преподобног Сергија, која су ове године објављена на страницама интернет-портала „Православие.ru“. Сведочанства о чудима су преведена на српски језик и такође објављена на српској верзији сајта.

Књига садржи сведочанства монаха, свештеника, ученика богословских школа и факултета и мирјана – свих оних који су добили молитвену помоћ преподобног Сергија.

Оно што је Свети Сава за Србе то је Свети Сергије Радоњешки за Русе. Успео је да измири и уједини руске кнезове, а сматра се обнвитељем монаштва у Русији

Оно што је Свети Сава за Србе, то је Свети Сергије Радоњешки за Русе. Успео је да измири и уједини руске кнезове, а сматра се оснивачем монаштва у Русији.

8.откобра обележава се дан његовог упокојења, а чувен је још као заштитник ученика и као велики духовник. Живео је у 14.веку, а како је јачало Православље у Русији, тако је и јачао култ овог светитеља међу народом.

Са својих 10 година млади Вартоломеј (то му је било световно име) се научио писмености у црквено-школској општини, заједно са својом браћом (старији Стефан и млађи Петар).


Око 1328. године због сиромаштва Вартоломеј је био приморан да се пресели у град Радоњеш. Након смрти родитеља, Вартоломеј одлази у Хотково-Покровски манастир, где је већ био његов брат Стефан. Ту су се предали строгом посту и подвижништву.

Недалеко од манастира изградили су испоснице на обалама реке Концури, где је касније изграђена (око 1335) мала дрвена црква у част Свете Тројице, на месту где се данас налази катедрала и црква Свете Тројице. Ту Вартоломеј прима монашки чин под именом Сергеј, у спомен на мученика Сергеја.

Манастир Свете Тројице основан је 1345. године. Сергеј је био њен други игуман и свештеник. Монасима је давао пример својом послушношћу, преданошћу раду и молитви.

Манастир је напредовао и његова слава је расла. Заједно са својим учесницима подигао је више од 40 манастира који чине Тројичко-сергејску лавру.

У тој лаври данас постоји духовна академија коју похађају и ученици из Србије, под покровитељством СПЦ. Због тога, сваки пут када се прославља Свети Сергије Радоњешки, на литургији коју служи руски патријарх увек присуствује неко од епископа СПЦ.

Када је 2009. године на прослави Светог Сергија Радоњешког СПЦ представљао сада пензионисани епископ Василије Качавенда, патријарх Кирил му се захвалио на доласку занимљивим речима.
– Добро дошли, владико, и хвала Вам на доласку! Ви знате колико Вас поштујемо и колика је љубав наша према Вама. Дођите у Русију кад год желите јер наша срца су отворена за Вас. Служите где желите и када желите. Хвала Вам и живели на многа љета – казао је патријарх Кирил у обраћању владики Василију.

Током свог живота Сергеј Радоњешки чинио је многа чуда. Људи су долазили из разних градова, тражећи исцељење за своје болести и како би чули поуке, а понекад чак и само да га виде. Према предању, васкрсао је дечака који је умро на рукама свога оца.