Autor: Đorđe Matić
Strana: 182
► Ostali detalji

„Matićeva poezija je poezija apsurda našeg vremena i našeg podneblja. Poezija koja, ma koliko bila u svetu, ne može da pomiri taj svet sa svojim nasleđem, istovremeno ne želeći da se stopi sa tim svetom, da bude vazal velikim evropskim kulturama. Poezija je to koja teži da u jeziku nađe ono najintimnije.“ Nikola Živanović   „Poznata je Džojsova misao da je historija jezika historija svijeta: za Matića bi se moglo reći da je višejezičnost njegovog pjesništva njegova najpreciznija biografija. U njegovoj poeziji postoji tako literarno uzbudljiv ukrštaj različitih govora i idioma, kao svojevrstan otpor, pobuna protiv sopstvenog udesa, na koji ovaj pjesnik umjetnički kreativno već godinama odgovara.“ Vladan Bajčeta   „Ono što ne možemo da vidimo često u savremenoj južnoslovenskoj literaturi jeste kalibar pesme In Tyrannos, stožernog velikog trenutka Matićeve knjige, potresne posvete zlosrećnom mladiću koji je zapalio fitilj razarajućeg Velikog rata, posvete njegovim drugovima, njegovom narodu i bližnjim narodima, naposletku nama samima… u jednoj od najvažnijih pesama napisanih u ovom stoleću, u ovoj zemlji za nas, za sve naše ljude.“ Miloš Zubac   „Književnost je Matićevo matično mesto: možda i jedino solidno tlo pod nogama. Njoj Đorđe Matić pripada jer je pesnik prvog reda, poezije istovremeno lirske, silovite i slojevite, onakve kakvu je Crnjanski pisao, koju su mnogi tužno imitirali, a samo retki znali da od nje naprave nešto novo. Matić to zna.“ Vesna Goldsworthy