Аутор: Радивоје Петровић
Страна: 242
► Остали детаљи

Аутор нови журнализам одређује „као покушај повратка изворним вредностима новинарства, подупртим иновацијама које намеће дигитална револуција и њој иманентна медијска правилаˮ и сматра да „новинарство није у кризи, већ у процесима неизбежног редефинисања, при чему могућности које отвара нова технологија и веб представљају историјски изазов за стварање садржаја високе продукције, са могућношћу њиховог глобалног конзумирањаˮ… У овој студији се храбро износи основна идеја да ће журнализам као засебна професија, истина преображен и у новом медијском руху, опстати. Чини се то у књизи која је садржајно веома добро структурирана, у методолошком смислу заснована на релевантним теоријским изворима и секундарним емпиријским подацима, а језички и стилски више него коректна, због тога и веома читљива, што и није неочекивано од дугогодишњег новинара, који је, овога пута, проблему/проблемима савременог журнализма пришао из теоријског угла.

Извод из рецензије Мирка Милетића