Новосадски Магистрат
Тешко би се у историјатима градњи многобројних Магистрата нашао сложенији и дуготрајнији пример од новосадског.
Још од 1748. године, када је Нови Сад добио статус слободног краљевског града, па до 1893. када је коначно почела изградња Градске куће, век и по трајали су преговори уз све проблеме везане за избор локације, пројекта, опструкцију, уплив политичких кругова и непотребно расипањe новца. Тај мукотрпни процес одвијао се у сенци честих селидби комплетне службе на укупно пет локација и то овим редом: Ференцијева кућа (1749), зграда Коморе (1749-1786), Ференцијева кућа (1786-1845), кућа „Гвоздени човек“ (1845-1848. уз претпоставку да се ту налазио и у време Буне), Православна црквена општина - „Својина“ (1852-1871) и Жандармеријска касарна (1871-1894).
Изградња је започела 1893, а завршена је крајем 1984. Прва ванредна седница „народног представништва“ (Муниципалног одбора) у свечаној сали нове Градске куће одржана је 29. децембра, а прва седница Сената (већа) 3. јануара 1895, пре 120 година.
Садржај
Предговор, 7
Скупо плаћене привилегије, 9
Сеобе по граду, 15
Политичке игре око ханског плаца, 33
Конкурс са много актера, 39
Од подрума до торња, 53
Спорни аутори и компилатори, 79
Декорација само домаћих занатлија, 89
Сви путеви воде на Главни трг, 99
Споменичка гужва, 107
Знаменити први људи, 115
Сви градоначелници, 144
Литература и извори, 148
Резиме, 150
Summarу, 155
Предговор
Планетарно утицајни архитекта модерног доба Френк Лојд Рајт је тврдио како се по броју тргова у једном граду може мерити и богатство његовог друштвеног живота.
Да он од вајкада буја и у Новом Саду могло би се закључити ако се само таксативно поброје његови актлгелни и историјски тргови, али, били су то тек нешто већи скверови чак ни пјацете углавном настали тамо где су се због коифигурације тла улице неправилно пресецале или се ту трговало по неколико сати дневно. Једино је Главни трг заиста стално пулсирао и био виталан. На његовој пијаци је од раног јутра продаван разноврстан занатлијски еспап и пољопривредна роба, а када се, тачно у подне, уклоне тезге на точковима, простор је коришћен за променаду шетача, али и сваки иоле релеватнији политички или јавни скул. Окружен римокатоличком црквом, банкама, хотелима и кафанама, свој коначни изглед, ипак, је добио тек подизањем децентног здања седишта градске управе.
Међутим, Магистрат се селио по центру Слободне краљевске вароши готово век и по, а локација, па чак и естетика његовог будућег дома били су предмет пречесто усијаиих расправа политичких и националних елита, у којима је морала арбитрирати влада у Пешти или бечка дворска канцеларија. Прошло је 120 година од првих седница одржаних у новосадској Градској кући, која је због своје складне стилске архитектуре, доминантног деловања у простору и бројних историјских одлука доношених под њеним сводовима свакако и раније заслужила монографију. Наша, мада непретенциозна, ипак је резултат дугог истраживања по музејима, архивским фондовима и оновременој штампи. Истовремено, била је то прилика да се расветли хронологија настанка палате, али и исправе бројне недоследности о стилској детермииације, ауторству и аналогијаму, које су годинама некритички и олако преносиле генерације хроничара и историчара уметности.
Аутори
Детаљни подаци о књизиНаслов: Новосадски Магистрат
Издавач: Prometej Novi Sad
Страна: 160 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 11.5 × 16 cm
Година издања: 2015
ИСБН: 978-86-515-1065-9