Аутор: Едиција Светог Јована Златоустог
Страна: -
► Остали детаљи

САДРЖАЈ

Еп. Атанасије: Предговор Беседама Св. Јована Злашоусша:
О несхватљивосШи Божијој, 7
Беседа прва: О несхватљивости Божјој, 19
Беседа друга: О несхватљивости Божјој, 31
Беседа трећа: О несхватљивости Божјој, 47
Беседа четврта: О несхватљивости Божјој (против Аномејаца), 61
Беседа пета: О несхватљивости Божјој (против Аномејаца), 75
Беседа шеста: О несхватљивости Божјој, 91
Беседа седма: О једносуштности, 103
Беседа осма: О једносуштности, 121
Беседа девета: О четверодневном Лазару, 135
Беседа десета: О једносуштности, 141
Беседа једанаеста: 0 једносуштности, 157
Беседа дванаеста: 0 једносуштности, 167

ПРЕДГОВОР
Беседама Св. Јована Златоуста:
О НЕСХВАТЉИВОСТИ БОЖИЈОЈ

Живот Јована Златоуста је живот једног Христовог Пророка и Апостола, живот Подвижника и Мученика, Јерарха и Светитеља, јер је Златоуст био, по речима о. Јустина Поповића, „живо ходеће Јеванђеље“. Зато је исти о. Јустин у својим „Житијама Светих“ написао за Светог Златоуста ово: „Светило света, Учитељ васељене, земаљски Анђео, небески Човек, ненадмашни Благовесник Вечног Еванђеља Спасовог, проповедник покајања, херувимски молитвеник, свежалостиви милосрдник, христочежњиви подвижник, богонадахнути песник, богомудри философ, стуб и тврђава Цркве“ (Житије 13. новембра).

Иначе, први опис Златоустовог живота оставио нам је његов ученик и млађи савременик, Паладије (364-431 г.), Епископ Еленупоља у Витинији (PG 47, 5-82, написан 407-б.г.), писац познатог „Лавсаика“. Златоуст се родио у Антиохији око 350. године од оца Секунда, угледног сродника стратилата Сирије и официра у римској војсци, и побожне мајке Антусе. Кратко време по рођењу остао је без оца, а двадесетогодишња мајка Антуса није се хтела поново удавати, него се посветила одгоју и васпитању сина Јована. Јован је стекао врло добро образовање, и у дому и по школама Антиохије. Учио је рето-рику код познатог јелинског ритора у Антиохији Ливанија Софисте, и философију код философа Андрагатија. Млади талентовани Јован је толико добро напредовао у реторици да је Ливаније рекао да би га једино Јован могао наследити — „само да нам га нису преотели хришћани“. Ливаније се са дивљењем изражавао и о честитости мајке Златоустове, која је свакако оставила печат своје душе и врлине и на младог Јована. Иако се спремао за судијско-авдокатску служби, Јован у својој 18. години напусти „јелинску реторику и вербалистику“ и преда се „изучавању Божанске науке“, то јест Светога Писма и

БЕСЕДА ДРУГА

Пре много дана беседећи против Аномејаца, а потом и против Јудеја, па затим ћутавши због посете Епископ, и празновања спомена многих Мученика, сада опет наставља (беседу) против Аномејаца о несхватљивости (Божанске суштине).

1. Хајде да опет кренемо у борбу са неверним Аномејцима. Ако се љуте што су названи неверницима, нека оставе то своје неверовање, а ја ћу оставити овакво име; нека напусте своје неверно умовање, и ја ћу одступити од (овог) срамног назива. Ако ли они својим делима обешчашћују веру и не престају да посрамљују саме себе, због чега се љуте на нас што им речима приписујемо оно што они делима својим показују?

Као што се сећате, када претходно изиђох на мегдан ових беседа и прихватих се овог рвања, одмах бћ неопходно да се упустимо у борбе против Јудеј, јер није безопасно да запоставимо сопствене удове који болују. Увек ће бити времена за беседе против Аномејаца. А да тада своју оболелу браћу, која пате од болести јудејске, предупредивши нисмо одмах избавили од ватре јудејске, надаље не би било никакве користи од поучавања, будући да би се током (Великог) поста у њима разрастао грех. А после борби против Јудеја уследише доласци многих духовних отаца, који су из различитих крајева стигли у наш град, тако да ни тада, у тренутку када су се сви они као реке сливали у ово духовно море, није била погодна прилика да се настави ова моја проповед. А након њиховог одласка уследише чести и узастопни спомени (Светих) Мученика, те не беше исправно да презремо благослове тих (Светих) подвижника. А све ово говорим и набрајам да не помислите да је борба против оних (Аномејаца) одгађана из неке лењости и равнодушности.(1)

(1) Овим речима Свети Златоуст оправдава прекид излагања низа беседа. Такође је јасно да су постојали хришћани који су заједно са Јудејима славили и постили о јеврејском празнику Сеница (=Колиба)