О незгоди званој рођење
„Онај који нагиње блуду, сажаљив је и меког је срца; они који нагињу чистоти, то нису. Св. Јован Лествичник.
Нико осим свеца, ни мање ни више, није могао тако јасно и снажно да прокаже, не лажи, него саму суштину хришћанског морала, и сваког морала.
Једина ствар којој бисмо морали поучити младе јесте да ништа, или скоро ништа, не очекују од живота. Најбоље би било у школама изложити Списак разочарања на коме би се нашла сва изневерена очекивања која су намењена свакоме од нас.
„Ви сте против свега оног што је створено након последњег рата“, рече ми једна врло упућена дама.
„Преварили сте се у датуму. Ја сам против свега што је урађено још од Адама.“
„Само малоумнику живот може изгледати добар“ – приметио је киренаички филозоф Хегесија, пре двадесет и три столећа. Од њега нам није остало готово ништа осим ове изјаве… Ако постоји неко дело које би требало реконструисати, онда је то управо његово.
Извесна особа тврди да се налазимо на крају једног „космичког циклуса“ и да ће ускоро све пући. У то не сумња ни једног тренутка.
Истовремено је он отац породице и то многочлане породице. Како је могао, са таквим убеђењем као што је његово, да у свет који хрли пропасти, избацује дете за дететом? Ако предвиђамо крај, ако смо сигурни да он неће да омане, чак ако само рачунамо на његову могућност, онда га чекајмо сами. Не треба рађати на Патмосу.
Детаљни подаци о књизиНаслов: О незгоди званој рођење
Издавач: Karpos
Страна: 178 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 21 cm
Година издања: 2018
ИСБН: 978-86-6435-090-7