Аутор: Чедомиљ Мијатовић
Страна: 204
► Остали детаљи

О књизи
Мијатовић је сматрао да је развијена трговина и што већи број домаћих милионера предуслов за успешан развој целокупног друштва. Истицао је као пример српске трговце, Крсмановића, Мишу Анастасијевића и Илију Милосављевића Коларца. Саветовао је да сваки млад трговац, трговачки ученик или помоћник треба да има један главни задатак, да поштеним радом постане милионер, као и да треба да има “тврду веру да се тај циљ даје достићи, и да га баш он, и ако је сиромах и без пријатеља, са Божјом помоћу достићи може.”
Где лежи тајна? Постоји ли гдегод Наука о условима успеха? То су питања која је себи Мијатовић постављао. У сврху писања књиге, крајем XИX века ступио је у контакт са богаташима из више земаља, трудећи се да проникне и од њих сазна формулу успеха или као постати милионер. Иако наводи да је током каријере био у контакт са бечким С. Ротшилдом, париским Ротшилдом и лондонским Ротшилдом, у књизи је објављен разговор са “присним пријатељем лорда Ротшилда”, коме је Мијатовић постављао питања о философији трговине и неопходним условима за успех.
“Карактер, карактер, карактер! Ту куцајте, ту поправљајте, то негујте! Ту вам је прави “Сезам”! Они који раде на образовању карактера у младих људи, раде на образовању њихова богатства, и више него то – они раде на осигурању њихове среће. Карактер је веће благо од богатства. Карактер може од сиротиње да начини богатство; богатство не може да створи карактер. За велико богатство треба и велики карактер, иначе ће то богатство да се претвори у аждају која ће човека да прогута.”
Као писац дела „О условима успеха. Писма српској трговачкој омладини“, Чедомиљ Мијатовић је примерима из живота великих и напредних народа, дао српској трговачкој омладини једну лепу књигу, у којој су на најлепши начин изнети упути и савети за успех у животу, раду и за личну срећу. Читава једна енциклопедија образовања и васпитања, савета и упута, шта је сваком појединцу потребно и корисно, налази се у овим писмима.
Из предговора Небојше Береца
Године 1892. у Београду се појавила књига Чедомиља Мијатовића, насловљена „О условима успеха, писма српској трговачкој омладини“. Реч је заправо била о збирци текстова првобитно објављених у Трговинском гласнику. Првобитни издавач књиге која ће потом доживети низ нових објављивања била је Београдска трговачка омладина. По Мијатовићу, предуслов успеха на пољу пословања осим радиности и предузимљивости, јесте духовна и морална чистоћа. Препоручивао је бригу о здрављу, највишу хришћанску моралност, наглашавао штедљивост. Истицао поуке из Светог Писма, као најбоље пословне савете, стално учење, милосрђе. Све по узору на оно што је пословним људима препоручивано у Британији. Поменуто је видео као предуслове успеха.
Прва и последња посланица Чеде Мијатовића Србима и Српкињама
Својеврсно тестаментарно обраћања старог Чедомиља Мијатовића његовом народу појавило се средином двадесетих, под насловом „Прва и последња посланица Чеде Мијатовића Србима и Српкињама“, у Библиотеци Народне хришћанске заједнице, коју је уређивао Милан Бозољац, скромно да скромније не може бити. Веома је симболична чињеница да управо публикација Богомољачког покрета била место његовог последњег апела. Народна хришћанска заједница, знана као Богомољачки покрет, била је цвет хришћанског међу Србима.
О Чедомиљу Мијатовићу
Чедомиљ Мијатовић данас је међу љубитељима књига најпознатији по свом двотомном делу “Деспот Ђурађ Бранковић“. Рођен је у Београду 6. октобра 1842. У Минхену, Лајпцигу и Цириху студирао је политичко-економске науке. Након завршених студија 1866. постаје професор Велике школе у Београду. Дуже времена провео је и на положају начелника Министарства финансија и као велики стручњак за финансије послат је од Владе на Запад да изучава банкарство. Први пут постаје Министар финансија 1873. године. Затим је обављао дужност Министра иностраних дела и народне привреде, државног саветника, као и краљевског посланика у Лондону и Цариграду. Као Министар финансија 1882. године израдио је пројекат за оснивање српске банкарске установе, Народне банке. Народна скупштина је овај предлог усвојила и тако је 6. јануара 1883. године створена Привилегована народна банка Краљевине Србије. Био је врло плодан и као писац.