Обитавање безграничног у срцу
УВОД
Молитва је стремљеље срца и ума ка Богу. Стална молитва је непрестано обраћање ума и срца к Њему (свети Теофан Затворник)
Реч о сталној молитви у срцу, или срдачној молитви, звучи као порука из неког далеког, па ипак блиског света. У списима као што је Разговори страника са духовним оцем, описана су духовна искуства (наравно лична) људи чији је сав живот био прожет овом непрестаном молитвом.
Православна Црква Истока располаже преизобилним знањем и испробаном методи ком упражњавања ове молитве. Она поседује и поуке бога· озарених молитвеника и може да нам укаже на један молитвени пут који је свима доступан, који задовољава наше сазнање и слободу и пружа нам иста духовна искуства. Непрестана молитва срца је наука над наукама, уметност над уметностима, занимање узвишеније од било ког другог занимаља, приступачно подједнако неуком и ученом.
Непрестана молитва срца има корен у Светом Писму. Сам Господ Исус Христос учи да у свако време треба стражити и молити се, да се треба непрестано молити и да при том не треба говорити многе речи. Напротив, треба се молити у срцу Оцу небеском, у тајности, у Његово, Христово име. И апостол Павле захтева да се молимо духом, и то без престанка, и да је боље изговорити пет речи умом, неголи хиљаде језиком.
Поставља се, међутим, питање, да ли је то уопште могуће? И како се то постиже? Уистину, то је сасвим могуће и за истински хришћански живот чак неопходно. Јер, благодатан разговор са Богом кроз молитву представља откуцаје била људске душе. Од хришћанског искона боготражитељи стреме овом непрестаном општењу са Господом, обраћајући му се кратким, честим, унутрашљим и сабраним призивима. Духовно просвећени оци су нашли да је међу таквим призивима најпростије, а истовремено и најуспешније, средство за постизање непрестане молитве тзв. Исусова молитва, тј. Молитва Господу Исусу. Она је истоветна молитви коју је цариник упутио Господу Христу у Јерусалимском храму. она гласи:
Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
Ова молитва садржи све елементе праве молитве: слављеље Бога, покајничко самопознање и молбу за спасеље. Она је особито погодна за непрестано усмераваље ума Христу, за доживљавање Његовог присуства и за загреваље срца у љубави према Љему. У својој једноставности и краткоћи она је сваком приступачна и може се обављати у свако време, на сваком месту и при сваком послу.
Исусова молитва служи за унутрашње распламсаваље непрестаног мољења у срцу и срцем. Они који су у њу упућени молитвољубивом почетнику указују да, упоредо са живљењем по Јеванђељу, строго методски .иде од просте, усне, до благодатне, самоделатне унутарње молитве, својствене онима који су напредовали у духовном животу. Тај пут води преко више степеница: кроз молитву речима; молитву сабрану, IJршену са пажљом и разумевањем (при обављаљу заједничких богослужења и личног молитвеног правила); умно-унутрашњу молитву душе и, најзад, непрестану срдачну молитву.
На сваком овом степену молитве узраста и наша заједница и општење са Господом Христом. Живљење у присуству Божијем буди духовне покрете и настројења: појачано страхопоштовање, покајничко самопознање, осећање да је човек - узет сам за себе - изгубљен, познање свеопроштајне доброте Божије, те нашу љубав према Њему. Човек сада ревнује све више у испуњавању воље Божије. Томе почиње да се противи његово самољубље, али га он у невидљивој борби сузбија и искорењује. На овом подвижничком путу чисти се његов унутрашњи човек, даје му се знање срца, упоредо са истанчаном савешћу, добротом и способношћу да обликује самога себе. Суштина, пак, и циљ срдачне молитве јесте задобијање благодати Духа Светога, као стварног доживљаја. Јер, хришћански живот, у ствари, и јесте облагодаћени живот.
Тако Исусова молитва представља срж хришћанског живота у Цркви, и може бити схваћена и постигнута само у органској повезаности са њим, у органској саборности живота у Христу.
Исусова молитва се темељи на скоро двехиљадугодишњем искуству свих духоносиих и опитних боготражитеља. Они нас уводе у ову науку над наукама и дају нам упутства о њеном правилном обављању. Та упутства потичу од светих отаца Цркве: прво апостола, па онда пустињака и молитвеника древне Цркве, касније отаца Ромејско-византијске Цркве, све до најновијих светитеља, особито оних руског порекла. Светогорски зборник духовних текстова, познат под називом Добротољубље обухвата главна дела о духовном животу 25 богомудрих отаца Цркве, великих молитвеника, од III до XV века (преподобног Макарија и преподобног Антонија Великог, светог Јована Златоуста, преподобног Јефрема Сирина, преподобног Јована Лествичника, преподобних Варсануфија и Јована, преподобног Максима Исповедника, преподобног Симеона Новог Богослова, светог Григорија Паламе, преподобног Григорија Синаита, преподобних Игњатија и Калиста и др.). Поред Добротољубља, на руском језику постоји зборник духовних текстова О Исусовој молитви по предању Православне Цркве (изд. Валаамског манастира, Финска, 1938), у коме се такође опширно говори о унутарњем устројству срдачне молитве и начину бављења њоме. Поред одабраних текстова из Добротољубља, тај Зборник садржи и веома важна упутства и поуке на ову тему великих руских подвижника и молитвеника од XV до ХХ века (преподобног' Нила Сорског, светог Димитрија Растовског, преподобних Василија Молдавског и Пајсија Величковског, преподобног Серафима Саровског, светог Теофана Затворника, светог Игљатија Брјанчанинова и светог Јована Кронштатског).
Текстови сабрани у овој књизи јесу изводи из руског превода Добротољубља, из поменутог дела о Исусовој молитви, У издању Валаамског манастира, као и из списа новијих руских подвижника и молитвеника, пре свега светог Теофана Затворника и преподобног Серафима Саровског Оригинални текстови су превођени са руског по смислу и уклопљени слободно у појединачна поглавља. (При томе су текстови Валаамског зборника послужили као оквир. Код допуна из других списа, назначена су имена аутора после сваког одељка). Овакав поступак при избору текстова о Исусовој молитви потпомаже много страном понирању у љен унутарњи смисао као и у учење опитних и богомудрих отаца о њеном обављању. Понекад долази и до понављања истих мисли, што такође има духовни значај, јер користи утврђивању и свестранијем упознавању са овом најузвишенијом врстом уметности. Тако овај мали избор духовних текстова из пребогате ризнице светих боговидаца и богољубаца има за циљ да нам, на што је могуће простији начин, пружи основне појмове о Исусовој молитви и да нас уведе у њене неизрециве тајне.
САДРЖАЈ
КЊИГА КОЈА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА КАО ДИСАЊЕ, 6
УВОД, 7
I О ЖИВОТУ У МОЛИТВИ
Прва упутства о молитви, 9
О делатном и сагледатељном животу, 11
О молитви у Јеванђељу, 16
Врсте и степени молтве, 20
II НЕПРЕСТАНА СРДАЧНА МОЛИТВА И ИСУСОВА МОЛИТВА
О срдачној молитви прве Цркве, 27
О Исусовој молитви, 33
III УПУЋИВАЊЕ У МОЛИТВУ
О молитвеном правилу, 40
Како се обавља Исусова молитва, 42
Посебна средства за усвајање Исусове молитве, 46
IV ИСКУСТВА МОЛИТВЕНИКА
Молитвеник пред Богом, 52
Самопознање и покајање, 57
О животу по вољи Божијој, 62
V ИСКУШЕЊА И ПРЕЛЕСТИ
Који дух влада у теби?, 67
О страстима, 68
О искушењима, 70
О хлађењу срца, 75
Заблуда и прелест, 76
VI БОРБА ПРОТИВ ЗАСТРАЊИВАЊА И СТРАСТИ
О закону унутрашње борбе, 82
О невидљивој борби, 83
VII ПЛОДОВИ МОЛИТВЕ
О деловању благодати, 94
Поуздање и радосна туга, 100
О пламеној ревности, 101
О поновном духовном рођењу, 103
Познање срца, 107
Скривени човек срца, 114
Загревање духа и екстатична молитва, 122
Молитва је стремљеље срца и ума ка Богу. Стална молитва је непрестано обраћање ума и срца к Њему (свети Теофан Затворник)
Реч о сталној молитви у срцу, или срдачној молитви, звучи као порука из неког далеког, па ипак блиског света. У списима као што је Разговори страника са духовним оцем, описана су духовна искуства (наравно лична) људи чији је сав живот био прожет овом непрестаном молитвом.
Православна Црква Истока располаже преизобилним знањем и испробаном методи ком упражњавања ове молитве. Она поседује и поуке бога· озарених молитвеника и може да нам укаже на један молитвени пут који је свима доступан, који задовољава наше сазнање и слободу и пружа нам иста духовна искуства. Непрестана молитва срца је наука над наукама, уметност над уметностима, занимање узвишеније од било ког другог занимаља, приступачно подједнако неуком и ученом.
Непрестана молитва срца има корен у Светом Писму. Сам Господ Исус Христос учи да у свако време треба стражити и молити се, да се треба непрестано молити и да при том не треба говорити многе речи. Напротив, треба се молити у срцу Оцу небеском, у тајности, у Његово, Христово име. И апостол Павле захтева да се молимо духом, и то без престанка, и да је боље изговорити пет речи умом, неголи хиљаде језиком.
Поставља се, међутим, питање, да ли је то уопште могуће? И како се то постиже? Уистину, то је сасвим могуће и за истински хришћански живот чак неопходно. Јер, благодатан разговор са Богом кроз молитву представља откуцаје била људске душе. Од хришћанског искона боготражитељи стреме овом непрестаном општењу са Господом, обраћајући му се кратким, честим, унутрашљим и сабраним призивима. Духовно просвећени оци су нашли да је међу таквим призивима најпростије, а истовремено и најуспешније, средство за постизање непрестане молитве тзв. Исусова молитва, тј. Молитва Господу Исусу. Она је истоветна молитви коју је цариник упутио Господу Христу у Јерусалимском храму. она гласи:
Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
Ова молитва садржи све елементе праве молитве: слављеље Бога, покајничко самопознање и молбу за спасеље. Она је особито погодна за непрестано усмераваље ума Христу, за доживљавање Његовог присуства и за загреваље срца у љубави према Љему. У својој једноставности и краткоћи она је сваком приступачна и може се обављати у свако време, на сваком месту и при сваком послу.
Исусова молитва служи за унутрашње распламсаваље непрестаног мољења у срцу и срцем. Они који су у њу упућени молитвољубивом почетнику указују да, упоредо са живљењем по Јеванђељу, строго методски .иде од просте, усне, до благодатне, самоделатне унутарње молитве, својствене онима који су напредовали у духовном животу. Тај пут води преко више степеница: кроз молитву речима; молитву сабрану, IJршену са пажљом и разумевањем (при обављаљу заједничких богослужења и личног молитвеног правила); умно-унутрашњу молитву душе и, најзад, непрестану срдачну молитву.
На сваком овом степену молитве узраста и наша заједница и општење са Господом Христом. Живљење у присуству Божијем буди духовне покрете и настројења: појачано страхопоштовање, покајничко самопознање, осећање да је човек - узет сам за себе - изгубљен, познање свеопроштајне доброте Божије, те нашу љубав према Њему. Човек сада ревнује све више у испуњавању воље Божије. Томе почиње да се противи његово самољубље, али га он у невидљивој борби сузбија и искорењује. На овом подвижничком путу чисти се његов унутрашњи човек, даје му се знање срца, упоредо са истанчаном савешћу, добротом и способношћу да обликује самога себе. Суштина, пак, и циљ срдачне молитве јесте задобијање благодати Духа Светога, као стварног доживљаја. Јер, хришћански живот, у ствари, и јесте облагодаћени живот.
Тако Исусова молитва представља срж хришћанског живота у Цркви, и може бити схваћена и постигнута само у органској повезаности са њим, у органској саборности живота у Христу.
Исусова молитва се темељи на скоро двехиљадугодишњем искуству свих духоносиих и опитних боготражитеља. Они нас уводе у ову науку над наукама и дају нам упутства о њеном правилном обављању. Та упутства потичу од светих отаца Цркве: прво апостола, па онда пустињака и молитвеника древне Цркве, касније отаца Ромејско-византијске Цркве, све до најновијих светитеља, особито оних руског порекла. Светогорски зборник духовних текстова, познат под називом Добротољубље обухвата главна дела о духовном животу 25 богомудрих отаца Цркве, великих молитвеника, од III до XV века (преподобног Макарија и преподобног Антонија Великог, светог Јована Златоуста, преподобног Јефрема Сирина, преподобног Јована Лествичника, преподобних Варсануфија и Јована, преподобног Максима Исповедника, преподобног Симеона Новог Богослова, светог Григорија Паламе, преподобног Григорија Синаита, преподобних Игњатија и Калиста и др.). Поред Добротољубља, на руском језику постоји зборник духовних текстова О Исусовој молитви по предању Православне Цркве (изд. Валаамског манастира, Финска, 1938), у коме се такође опширно говори о унутарњем устројству срдачне молитве и начину бављења њоме. Поред одабраних текстова из Добротољубља, тај Зборник садржи и веома важна упутства и поуке на ову тему великих руских подвижника и молитвеника од XV до ХХ века (преподобног' Нила Сорског, светог Димитрија Растовског, преподобних Василија Молдавског и Пајсија Величковског, преподобног Серафима Саровског, светог Теофана Затворника, светог Игљатија Брјанчанинова и светог Јована Кронштатског).
Текстови сабрани у овој књизи јесу изводи из руског превода Добротољубља, из поменутог дела о Исусовој молитви, У издању Валаамског манастира, као и из списа новијих руских подвижника и молитвеника, пре свега светог Теофана Затворника и преподобног Серафима Саровског Оригинални текстови су превођени са руског по смислу и уклопљени слободно у појединачна поглавља. (При томе су текстови Валаамског зборника послужили као оквир. Код допуна из других списа, назначена су имена аутора после сваког одељка). Овакав поступак при избору текстова о Исусовој молитви потпомаже много страном понирању у љен унутарњи смисао као и у учење опитних и богомудрих отаца о њеном обављању. Понекад долази и до понављања истих мисли, што такође има духовни значај, јер користи утврђивању и свестранијем упознавању са овом најузвишенијом врстом уметности. Тако овај мали избор духовних текстова из пребогате ризнице светих боговидаца и богољубаца има за циљ да нам, на што је могуће простији начин, пружи основне појмове о Исусовој молитви и да нас уведе у њене неизрециве тајне.
САДРЖАЈ
КЊИГА КОЈА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА КАО ДИСАЊЕ, 6
УВОД, 7
I О ЖИВОТУ У МОЛИТВИ
Прва упутства о молитви, 9
О делатном и сагледатељном животу, 11
О молитви у Јеванђељу, 16
Врсте и степени молтве, 20
II НЕПРЕСТАНА СРДАЧНА МОЛИТВА И ИСУСОВА МОЛИТВА
О срдачној молитви прве Цркве, 27
О Исусовој молитви, 33
III УПУЋИВАЊЕ У МОЛИТВУ
О молитвеном правилу, 40
Како се обавља Исусова молитва, 42
Посебна средства за усвајање Исусове молитве, 46
IV ИСКУСТВА МОЛИТВЕНИКА
Молитвеник пред Богом, 52
Самопознање и покајање, 57
О животу по вољи Божијој, 62
V ИСКУШЕЊА И ПРЕЛЕСТИ
Који дух влада у теби?, 67
О страстима, 68
О искушењима, 70
О хлађењу срца, 75
Заблуда и прелест, 76
VI БОРБА ПРОТИВ ЗАСТРАЊИВАЊА И СТРАСТИ
О закону унутрашње борбе, 82
О невидљивој борби, 83
VII ПЛОДОВИ МОЛИТВЕ
О деловању благодати, 94
Поуздање и радосна туга, 100
О пламеној ревности, 101
О поновном духовном рођењу, 103
Познање срца, 107
Скривени човек срца, 114
Загревање духа и екстатична молитва, 122
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Обитавање безграничног у срцу
Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара
Страна: 144 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 17 x 24 cm
Година издања: 2009
ИСБН: 978-86-84747-68-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (