Истинити догађаји изванредно написани у форми романа!
Вођен трагом три фотографије, Драган Николић путује у прошлост за својом породицом и открива невероватне приче и догађаје који су се заиста десили а породица већину њих није знала.
Кад је опасност од Аустроугара и Бугара 1915. запретила Текији становници овог малог места кренули су преко Дунава у збег. Турн Северин у Румунији био је тада збирно место за угрожене из Сипа, Кладушнице, Кладова, Петровог села и других места те се ту обрео и прадеда Константин Коста Николић са децом, старцима и жена из Текије. Но, непријатељ је напредовао и морали су даље. Помоћ царске Русије, коју су уживали, убрзо је престала јер је царевина убрзо и сама била угрожена прво офанзивом Немаца, а потом и Октобарском револуцијом, те морају даље, на исток. Долазе у Елисаветград, потом настављају до Самаре, даље кроз Сибирију до кинеског града Харбина где су стигли у јесен 1918, а пред нову 1919. годину обрели су се у Владивостоку где су остали годину дана да би повратак у домовину отпочео тек у пролеће 1920. године Али и то је било право путешествије: преко Јапана, па Сингапура у Индијски океан, а затим преко Адена и Суеца до Дубровника, у нову државу. У Текију су стигли септембра 1920. године.
На овом дугом и крвавом избегличком путу, на који је из Одесе кренуло око осам стотина избеглица, остали су бројни гробови и дуж трансибирске магистрале као и бројне за сва времена неиспричане и заборављене приче.
Ова књига је једна од оних са веродостојним описом бројних невероватних догађаја! – Зоран Колунџија