Аутор: Ранковић З. и Лазић М.
Страна: 382
► Остали детаљи

Архивски извори, штампани у петој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, представљају део нове тематске целине која носи назив Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске, а која хронолошки покрива период од уједињења помесних цркава и уздизања Српске цркве на ранг Патријаршије (12. септембра / 30. августа 1920. године) до почетка Другог светског рата 1941. године. У питању је период који представља засебну етапу у животу Српске цркве, када, у значајно измењеним друштвено-политичким околностима након Првог светског рата и формирањем нове мултиконфесионалне државне творевине – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – долази до великих промена у организационом устројству Српске православне цркве. Уједињењем Митрополије београдске и осталих помесних цркава у Српску православну цркву и проглашењем Патријаршије са патријархом Димитријем на челу, мења се и административно уређење цркве, што се, између осталог, огледа и у оснивању нових и обнови некадашњих Епархија. У склопу ових организационих промена, 1921. године конституисана је, односно обновљена, и Епархија браничевска са седиштем у Пожаревцу, а за њеног првог епископа изабран је Митрофан Рајић, који је на епископској катедри остао до смрти 1930. године. Већ током наредне, 1922. године основан је и Духовни суд Епархије браничевске, као централно црквено-административно епархијско тело.
Сагледавајући доступне изворе са становишта црквене администрације могу се издвојити две целине. Прва обухвата период од конституисања Српске патријаршије, када је Пожаревац још увек био у саставу Архиепископије београдске и када је званична преписка вршена преко њеног Духовног суда, док се друга односи на време након издвајања Епархије браничевске и формирања њених црквено-административних органа. Оснивањем Духовног суда Епархије браничевске, 1922. године, вођење црквене администрације прешло је у надлежност овог епархијског тела. Међутим, и након тог периода надлежни патријаршијски органи су Духовном суду Епархије браничевске или директно епископу слали одређена акта са задатком да их преко окружних протопрезвитера обнародују подручном свештенству. У питању су најчешће одлуке и решења Светог Архијерејског Сабора и Синода Српске православне цркве. Међутим, поред званични хпатријаршијских расписа, Духовном суду Епархије браничевске обраћали су се и надлежни државни органи (Министарство вера, Министарство грађевина, Министарство саобраћаја…), али и многобројна грађанска и национална удружења (Друштво за потпомагање, васпитање и заштиту деце, Српско пољопривредно друштво, Београдско певачко друштво…), као и појединци који су најчешће препоручивали своја дела од општецрквене или друштвене користи. С друге стране, значајан број докумената односио се само на одлуке и регулативе којима је нормиран црквени живот на нивоу Епархије браничевске, које су доносили надлежни епископ или Духовни суд.