Аутор: Мирољуб Кршљанин
Страна: 108
► Остали детаљи

Радови Мирољуба Кршљанина (1924–2001), иначе истраживача из прве генерације аналитичара запослених на београдском Институту за међународну политику привреду одмах по оснивању ове институције, представљају важно сведочанство о спољнополитичком (не)сналажењу дипломатије Краљевине Југославије.

Посебан допринос у описивању спољнополитичких недоумица и несналажења која су из њих произлазила, Кршљанин нуди кроз анализу хронологије југословенско-совјетских односа. Напослетку, Краљевина Југославија последња је од свих европских држава успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом, тек јуна 1940. године. Уговор о пријатељству и ненападању потписан је 5. априла 1941. године, дан пред немачко бомбардовање Београда (зато никада није ни ратификован).

Несумњиво, део читалаца приговориће аутору због идеолошке обојености ставова и посматрању одређених историјских личности и догађаја из једног политичког дискурса. Протоком времена мењала се и перцепција. Но, овај зборник радова не треба сагледавати са тог становишта. Пре свега, пресликан на данашње време, његов квалитет огледа се у повлачењу одређених паралела везаних за спољнополитички наступ, схватање промена у међународном окружењу и развејавање илузија. Мањак одлучности узрокује несналажење у спољној политици и прибегацање импровизацијама, а то пре или касније доводи до појаве криза и унутрашње дестабилизације.