Аутор: Приредио: Жељко Перовић
Страна: 95
► Остали детаљи

Благословио: Episkop niški Jovan

Ово је ризница истинитих прича са огњишта народне побожности 20. века.

Приче су одабиране из старих богомољачких часописа "Хришћанска заједница", "Мисионар", "Покајни народ", "Писмо" и "Православни мисионар".

Вечерња у Дајбабама

...Отпочело је кратко вечерње. Све што се чита овде, као да предусреће мисао. И још више, до краја ослобађа душу од мирске прашине и остаје само покајање и молитва. Очи су брзо навикле на тај мрак и у светлу се још више распознају ликови фресака. Изгледа да нема веће светлости од мрака ове пећине. Влага на фрескама још их више оживљава... Свечано и побожно служи вечерње стари калуђер. Клања се пред фрескама дубоко, ведар је поглед његов, задовољно лице.

Свршено је вечерње, сакрило се сунце иза брда, мирис траве постаје још јачи, из далека чује се звук чактара. Питају калуђера од кад постоји манастир и ко је направио те фреске. А он се смешка и прати госте ћелији старца чије кандило живота догорева. У ћелији је мрак и само жива фреска свеца. Не догорева живот старца, само тело његово постало је уморно од дугог живота. А мисао и дух, тек, можда, сада прилазе бесмртности. И прича старац гостима. Већ давно, давно је то било. Чобанчић један снивао је сан да у пећини овој мора бити црква и да у пећини овој нема мрака јер је место то благословено Богом и кости свеца ту леже. Испричао је чобанин сан, још онда младоме монаху Симеону и он поверова сну и поче да гради манастир, да прави фреске. Двадесет љубичастих пролећа, жарких лета, пурпурних јесени и белих зима претворили су монаха Симеона у старца мудрог. Старца, познаваоца људских душа. Све ово причао је архимандрит својим гостима. У ћелији је ушао мрак. Светлуцале су плаве старачке очи и најзад рече нам: "Сада идите, биће скоро добро целом православном свету. Можда ћу умрети ускоро. На свему хвала Богу".

Марија Јасинска, 1940.

Митрополитов сан

За време митрополита московског Филарета, у Москви је био један свештеник који је страдао од пића у толикој мери, да је то најзад довело у питање и његов свештенички чин. Митрополит се и одлучи за такво једно решење. И кад је једне вечери дошао ред да стави решење на тужбу против тог свештеника, учини му се да је уморан и одложи тај рад за ујутру.
Док, преконоћ, славни митрополит усни један чудан сан: као дошли и опколили га неки непознати људи страшног изгледа, убоги, рањави, изнемогли као утопљеници, као пострадали од изненадне смрти, као устали из гробова. Али сви су једнодушно захтевали од митрополита да оног свештеника не кажњава. Затим се митрополит пробуди и не хотећи веровати сну, упути се ка писаћем столу да стави решење на тужбу. Почне се нешто предомишљати, у том осети умор, остави перо и врати се опет да настави спавање.
Опет се у сну појави иста слика: они људи почеше још више да захтевају да се оптужени свештеник остави на миру:
- Он нам је потребан - викали су - јер он се за нас моли Богу.
Опет се сад митрополит пробуди. Заспи и по трећи пут, и трећи пут усни исти сан.
Рано изјутра, пошаље митрополит Филарет да позову оптуженог свештеника и саопшти му многобројне тужбе, као и своју намеру да га удаљи са парохије.
- Крив сам - одговори свештеник.
- Али у теби мора да се скрива нека добродетељ. Дужан си о томе све ми признати - настави архијереј.
- Владико мој, код мене нема никакве добродетељи. Грешан сам и заслужујем прекор. Једина је код мене срдачна побуда: молим се Богу за умрле. Не само за моје парохијане, него кад чујем за ког човека да је умро а није оставио никога од родбине, или кад сретнем неког покојника да га носе из болнице или, прочитам у новинама о изненадној смрти, све записујем па се за њих помолим милостивом Богу.
- Добро си радио. Ти си се за њих молио Богу а они тебе штите и траже да те оставим у истој цркви, да и даље за њих приносиш молитве. Ја ти овога пута праштам. Продужи да се молиш за усопше. Мисли и на живе којима си до сада служио на саблазан.
И после дугог говора, митрополит је отпустио с миром оптуженог свештеника. После тога свештеник се сасвим поправио. Оставио је пиће. Опоменуо се задатка доброг пастирства који су га некад и побудили да се моли за мртве. И постао је свештеник за пример свима.

Протојереј Леонид Колчев



САДРЖАЈ

Можда ће и твоје дете залутати, 5
Слава и недеља, 11
Баба Смиља, 19
Непознати господин, 25
Бадње вече Мирона Јуродивог, 29
И змије су послушне, 44
Младић, 49
Како молитва помаже, 58
Митрополитов сан, 62
Лука, 65
Родитељска молитва, 72
Света освета, 76
Ускрс на бојишту, 79
Утеха, 85
Две славе, 87
Још ће гора година доћи, 91