MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹PravoslavljeСв Владика Николај

    Prikaži 2 puta
    veću sliku


    Охридски пролог
    Аутор: Свети Владика Николај
    Страна: 967
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A


    Откако је Србскога рода, није било мудрије, и Богомудрије, србске књиге, од Охридског пролога Владике Николаја. И зато: бесмртније, ни важније србске књиге.

    И кроза све то: ни корисније, јер је од вечне користи за србскога човека и његова обадва живота у обадва света.

    Охридски Пролог је Србско Еванђеље, вечно Србско Еванђеље. У њему је све што треба Србској души у обадва света, све што надживљује наше земаљске смрти, све што савлађује и умртвљује наше грехе, и страсти. Рој за ројем, свети ројеви благих вести за тебе у васцелом животу твом, који почиње на земљи и продужује се кроза сву вечност у ономе свету. Ето, то је Охридски Пролог, то Србско Еванђеље.

    Охридски пролог је једно од најзначајних дела владике Николаја Велимировића. У њему су описани библијски догађаји за сваки дан у години, описана житија многобројних светаца, догађаји из живота Богородице и Христа. У Охридском прологу читалац може наћи нову поуку (расуђивање) и побожно размишљање (созерцање) за сваки нови дан.

    Јеромонах Рафаило (Бољевић) - Омилије и Пролог Св Владике Николаја

    Омилије то је обавезујуће штиво. Ко не чита Омилије, ко не чита Пролог он у духовном смислу у негативном контексту је дрзак. Има такав дар, то је Небески бисер и Омилије и Пролог прате ритам, прате те у животу, време окреће странице, поготово Охридски пролог. Ко не чита Охридски пролог а зна он је неозбиљан. Они који не знају нека упознају и нека читају. Ко зна а не чита он је немаран, лијен је и немаран и спасење му је угрожено. Са Охридским прологом може човек душу да спасе. И све оно што је изгубио може да прими на један начин како је то Свети Дух тамо уконпоновао. То је тако генијална синтеза. Тамо је као у једној таблети читав спектар неопходних витамина. Све онако како треба и све у кратком времену поштујући те не тражи од тебе десет сати, пет сати, петнаест минута свакога дана, ал свакога дана.
    Запамти дан кад си почео, запиши и сјети га се после годину дана непрестаног читања из дана у дан и видјећеш огромну промјену у срцу. А тим промјенама се и надамо, једино оне су и пожељне, јер промјена срца је промјена човјека тамо се живот вјечни стиче и открива. Тамо су врата Царства Небеског. Царство Небеско је унутра у вама а Пролог нас ка тим вратима непогрешиво води и у то Царство уводи.

    Омилије, недељна јеванђеља су много, много важна. Нису без везе тамо постављена. И што је питао један брат: „Оче, кажи ми ко бира та јеванђеља да се читају Мислећи да је том свештенику тог дана дошло да се читају?" Не то је с Виша наведено. Недељна јеванђеља су од Духа Светог постављена.

    9.март / 22.март

    1. Светих Четрдесет Мученика у Севастији

    Сви ови беху војници у римској војсци но вероваху тврдо у Господа Исуса. Када наста гоњење у време Ликинија, они бише изведени на суд пред војводу, и овај им запрети одузети част војничку, на што одговори један од њих, свети Кандид: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и чесније од Христа Бога нашега“. После тога нареди војвода слугама да камењем бију свете мученике. Но када слуге бацаху камење на хришћане, камење се враћаше и падаше на њих саме, те љуто их изудара. Један камен паде војводи на лице и скрши му зубе. Мучитељи, љути као зверови, везаше свете мученике и бацише их у језеро, и поставише стражу унаоколо, да ниједан не изађе. Беше страшан мраз, и језеро се леђаше около тела мученичких. Да би муке биле јаче, мучитељи загрејаше и осветлише купатило украј језера, на доглед замрзнутим страдалцима, не би ли како прелестили кога од њих да се одрекне Христа и призна идоле римске. Заиста, један се прелести, изађе из воде и уђе у купатило. Но гле, ноћу паде необична светлост с неба, која разгреја воду у језеру и тела мученика, а с том светлошћу спустише се с неба тридесетдевет венаца на главе њихове. То виде један стражар с обале, па се свуче, исповеди име Господа Исуса, и уђе у језеро, да би се он удостојио оног четрдесетога венца место издајника. И заиста, на њега сиђе тај последњи венац. Сутрадан изненади се цео град кад виде мученике живе. Тада зле судије наредише те им пребише голени, и бацише тела њихова у воду, да их хришћани не узму. Трећега дана јавише се мученици месном епископу Петру и позваше га да сабере по води и извади мошти њихове. Изађе епископ по тамној ноћи са клиром својим, и видеше на води где се светле мошти мученичке. И свака кост која беше одвојена од тела њихових, исплива на површину и светљаше се као свећа. Покупише их и чесно сахранише. А душе ових мученика одоше Господу Исусу, намученом за све нас, и васкрслом са славом. Чесно пострадаше и непролазном славом се увенчаше 320. године.

    2. Преподобни Филором исповедник

    Живео и подвизавао се у Галатији у IV веку. За њега веле да је био толико савршен у свима врлинама, да је више личио на ангела него на човека. Нарочито је прослављен био својим трпљењем. Гоњен био од цара Јулијана Одступника и много страдао за Христа. Но по смрти овога опаког Христогонитеља поживе свети Филором мирно, користећи многима. Упокоји се у својој осамдесетој години.

    3. Свети Кесарије

    Брат светог Григорија Богослова 369. године. Свети Кесарије био је и богословски писац. Између осталога он се старао одговорити на питање: колико су времена провели Адам и Ева у Рају пре изгнања? Неки су опредељивали то време на шест сати, други на двадесет четири сата, трећи на три дана. Свети Кесарије је био мишљења да је то време било четрдесет дана. Због тога је, вели, и Господ Исус постио четрдесет дана у пустињи, и био за то време кушан од ђавола. И док стари Адам није могао одолети искушењима ђаволским у обиљу рајском, Нови Адам одолео им је витешки у гладној и жедној пустињи.

    Мученици у језеру, мразом оковани,
    Крепко држећ свету веру, надом обасјани,
    Завапише милом Богу: ти што свет задиви
    Жртвом страшном и васкрсом, o Ти нас оживи!
    Тебе слави свод небесни и створена свака твар,
    Гле, славе те бездни, огњи, и град и снег, лед и жар!
    Ти поможе слуги Твоме великом Мојсеју.
    И Исусу Навинову, по том Јелисеју,
    Да јестество воде смире, и да га разделе.
    Верним Твојим сад помози као и доселе.
    He дај мразу да он буде јачи од човека.
    Да нас четрест мученика буду предмет смеха:
    Та Ти можеш, ако хоћеш, јер Ти над свим владаш.
    Ти лед у жар и жар у лед кад xoћeш претвараш:
    Мраз нас једе ко звер љути због имена Твога –
    O помози да се слави име Свемоћнога!
    +++
    Мученици у језеру, мразом оковани.
    Божјим светлом са небеса бише загрејани, –
    Славно паше и осташе Четрест Мученика
    На страх, ужас и срамоту мрачних неверника.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Сакривај своје духовно благо, и не објављуј га без нужде. Погледај како људи скривају своје материјално благо, и како кад су принуђени да кажу колико имају, увек прикривају главне суме а објављују само мање. Врло је мален број људи који хоће да објаве све што имају а још мањи број оних људи објављују да имају више него што у ствари имају (и ове свет сматра неозбиљним и безумним). Овим је јасно указано теби, како треба да скриваш твоје духовно благо, тј. твоје врлине и твоја добра дела, твоје постове, и бдења, и молитве. Зашто мудра деца овога света не објављују своја материјална блага? Из два разлога: да не чују лопови и да не изазову завист код злобних људи. Постоје лопови и завидљивци и према духовном благу. То су духови злобе. Чим га ти будеш објавио, они ће се постарати да ти га умање или расточе. Управо, чим си га објавио без потребе (рецимо из сујете, да се похвалиш), они су га уграбили и расточили. И ти, богаташ духовног блага, неосетно и изненадно постаћеш убожјак. Многи духовни богаташи, светитељи, правили су се луди пред светом, да би привидном лудошћу скрили велику мудрост и силу у себи. Авва Исаија пише: „Пријатне су Богу добродетељи, које се врше у тајности.“ А свети Нил Синајски вели: „Покривена кожа на телу је бела, а откривена – опаљена и црна.“ Тако је и са нашим скривеним и објављеним добрим делима.

    СОЗЕРЦАЊЕ

    Да созерцавам Господа Исуса у рукама непријатеља Божјих, сабраних у дому Кајафину и то:
    1. како сви ужурбано траже лажне сведоке, јер хоће пошто пото да убију Христа,
    2. како га пљују у лице и шамарају по лицу,
    3. како Господ све подноси са неисказаним достојанством и без гнева.

    БЕСЕДА

    О трпљењу до краја
    Али који претрпи до краја благо њему. (Мат. 10, 22; 24, 13)

    Господе предивни, Ти си све претрпео, све до краја, зато си постао не само блажен него и извор блаженства за све људе који себи добра желе, кроз векове и векове!
    И апостоли претрпеше све до краја, и уђоше у вечно блаженство.

    И мученици Христови претрпеше све муке до краја, и посташе усиновљени санаследници у царству Христовом.
    И светитељи претрпеше драговољну тескобу и страдања до краја, па се прославише и на небу и на земљи.
    Сваки оснивач новог друштва врбује себи следбенике обећањем добрих плодова и многих наслада но прећуткује навлаш све тегобе и трудове, који воде оним плодовима и оним насладама. Једини је Господ Исус рекао сву истину Својим следбеницима, и горку и слатку страну истине. Он није обећавао плодове без службе, нити славу без страдања, нити крајњи одмор без трновитог пута, нити победу без борбе, нити сласти без горчине, нити царство без суза и самоодрицања.
    Кад је набројао многе муке које ће задесити Његове следбенике, Он их најзад не оставља без утехе. Он даје смисао њиховом страдању, и не оставља их у тами. Он вели: али који претрпи до краја благо њему. А какво је то благо, које чека оне који претрпе све до краја, то је и Он сам довољно открио, а то су посведочили, и до дан-данас сведоче, многи светитељи, који или јавише се вернима из онога света у слави, или пак будући још у телу, уздигоше се духом до виђења оне славе и блаженства које чека верне, избране и истрајне.

    Господе, Ти си наша снага. Помози нам да претрпимо све до краја с вером да си Ти уз нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Охридски пролог
    Издавач: Манастир Лелић
    Страна: 967 (cb)
    Povez: еко кожа
    Писмо: ћирилица
    Формат: 18x24x5 cm
    Година издања: 2007
    ИСБН: 978-86-86935-01-4
    Naručite
    Cena: 1.950 RSD
    Cena za inostranstvo:
    20,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Пут ка истини
    830 din.

    Anastasija: Majka svih pravoslavnih Srba
    620 din.

    Старац Тадеј Витовнички: Без љубави нема живота
    750 din.

    Свети Никола Кавасила: Тумачење Свете Литургије
    1090 din.

    Одговарање на литургијама: Антифони и тропари
    650 din.

    Пост и Свето Причешће у Православној Цркви
    950 din.

    Литургија и подвижништво
    800 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024