Knjige▹Sport▹Istorija sporta
Олимпијски вековник: 100 година Олимпијског комитета Србије 1910-2010, том 1
Српски олимпијски клуб, основан 23. фебруара 1910 (10. фебруара по старом календару), био је прва олимпијска организација Јужних Словена и, испоставило се, (пре)носилац олимпијског суверенитета свих олимпијских организација држава које су се стварале и нестајале на овом тлу.
Српски олимпијски клуб је 1912. на заседању у Стокхолму примљен у Међународни олимпијски комитет као Олимпијски комитет Краљевине Србије, а остали (ЈОО, ЈОК, ОК СЦГ) само су наслеђивали његово место у светском олимпијском покрету, све до 2006. када се, сходно поменама у држави, вратио својим коренима и имену – Олимпијски комитет Србије.
У протеклих сто година Олимпијски комитет је био и снажан генератор развоја спорта у Србији и Југославији, а у међународном олимпијском покрету безброј пута доказао је своју безрезервну приврженост олимпијским принципима и идеалима.
Од дебија на олимпијској сцени 1912, спортисти Србије и Југославије нису пропустили ни једне Летње олимпијске игре одбијајући све позиве на бојкот Игара због политичких разлога, а само три пута пропуштене су Зимске олимпијске игре – два пута због високих трошкова путовања (Лејк Плесид 1932. и Скво Вели 1960) и једном због уплива политике на олимпијски покрет и санкција према југословенском спорту (Лилехамер 1994).
На Летњим играма 1.323 спортиста нашег националног олимпијског комитета имало је 1.747 учешћа у 25 спортова и освојило 98 медаља (28 златних, 35 сребрних, 35 бронзаних), које му по броју освојених трофеја доносе високо 33. место, а на Зимским олимпијским играма 254 спортиста у 334 учешћа у осам спортова освојило је четири олимпијска одличја – три сребрна и једно бронзано.
Уз то, наш национални олимпијски комитет дао је шест чланова МОК, три пута је кандидовао Београд за организацију Летњих олимпијских игара, учествовао у успешној организацији Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. и Медитеранских игара у Сплиту 1979. и био организатор Европског олимпијског фестивала младих 2007. у Београду и бројних скупова светског и европског олимпијског покрета.
„Светосавски печат“ за најбољу графички обликовану књигу – Светосавски сајам у Нишу 2011.
Српски олимпијски клуб је 1912. на заседању у Стокхолму примљен у Међународни олимпијски комитет као Олимпијски комитет Краљевине Србије, а остали (ЈОО, ЈОК, ОК СЦГ) само су наслеђивали његово место у светском олимпијском покрету, све до 2006. када се, сходно поменама у држави, вратио својим коренима и имену – Олимпијски комитет Србије.
У протеклих сто година Олимпијски комитет је био и снажан генератор развоја спорта у Србији и Југославији, а у међународном олимпијском покрету безброј пута доказао је своју безрезервну приврженост олимпијским принципима и идеалима.
Од дебија на олимпијској сцени 1912, спортисти Србије и Југославије нису пропустили ни једне Летње олимпијске игре одбијајући све позиве на бојкот Игара због политичких разлога, а само три пута пропуштене су Зимске олимпијске игре – два пута због високих трошкова путовања (Лејк Плесид 1932. и Скво Вели 1960) и једном због уплива политике на олимпијски покрет и санкција према југословенском спорту (Лилехамер 1994).
На Летњим играма 1.323 спортиста нашег националног олимпијског комитета имало је 1.747 учешћа у 25 спортова и освојило 98 медаља (28 златних, 35 сребрних, 35 бронзаних), које му по броју освојених трофеја доносе високо 33. место, а на Зимским олимпијским играма 254 спортиста у 334 учешћа у осам спортова освојило је четири олимпијска одличја – три сребрна и једно бронзано.
Уз то, наш национални олимпијски комитет дао је шест чланова МОК, три пута је кандидовао Београд за организацију Летњих олимпијских игара, учествовао у успешној организацији Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. и Медитеранских игара у Сплиту 1979. и био организатор Европског олимпијског фестивала младих 2007. у Београду и бројних скупова светског и европског олимпијског покрета.
„Светосавски печат“ за најбољу графички обликовану књигу – Светосавски сајам у Нишу 2011.
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Олимпијски вековник: 100 година Олимпијског комитета Србије 1910-2010, том 1
Издавач: Službeni glasnik
Страна: 523 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 31 cm
Година издања: 2010
ИСБН: 978-86-519-0701-5
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (