„Поводом питања посвећеног савременој ђаволијади подсећам на наратив о орлу и петлу, којег сам нашао код руског старца, Светог Силуана Светогорца. Орао се, летећи у висине, наиме, наслађивао лепотом света, све мислећи на оно чега се његово око није могло нагледати, али мислећи и на петла који, осим свог дворишта, ништа није видео. Одлучио је да оде до њега и да му исприча шта је све видео и доживео.
Међутим, када је слетео на кров сеоске куће и видео како се петао шепури међу кокошкама, имао је утисак да је задовољан. Па, ипак, одлучио је да му пренесе део властитих утисака и знања. Петао га је слушао, али ништа није разумевао – и један и други су, изгледа, полазили од тога да су задовољни властитом судбином. Свети Силуан вели да је орао сличан духовном, а петао недуховном човеку. Духовни човек, као орао, лети високо и душом осећа Оца нашега, душа недуховног је празна и расејана. И када духовни и недуховни човек укрсте погледе, обојици је нелагодно и тешко се споразумевају.
Баците поглед, уназад, на савремени свет, осмотрите, пажљиво, шта је долазило с Истока, шта са Запада, у минулих четврт века, и процените где духовност станује, а где је изгнана. Ко је орао, а ко петао!?
И где се простире свет празнине, лењости и разврата, свет празнословља, многословља и штетнословља, а где указују мала светла која су велика.”
Овакве и још многе интересантне есеје и увиде груписане у пет целина, пронаћи ћете у књизи „Оно мало соли”, Селимира Радуловића.