Аутор: Александар Вулин
Страна: 288
► Остали детаљи

…На челу војске тек изашле из пораза, мајор Срђан Малешевић, последњи од Малешевића, у нови рат је загазио… Лажне су пасоше носили, на брзу руку туђа имена и туђе приче учећи, што су испод фотографија њихових на путним исправама стајале. У путовању, једни уз друге збијени, истим послом вођени, изгледали су као људи који се познају одувек, и једни другима животом верују. …Славили су крсне славе Срби у доба и недоба, па су тако међу разрушеним кућама Киншасе, заклали, и пролећне јагањце на ражњевима испекли. Три пута се љубећи, легионари су једни другима славу честитали, јер у туђој земљи сви су домаћини били. Однекуд су, велику као цев минобацачку, свећу дебелу донели, и упалили је крстећи се, док су је на празан муницијски сандук постављали… Проливајући пиће по сувој и испуцалој земљи Африке, на претке су своје мислили, жртву бескрвну им приносили, и сећали се. Песме из отаxбине су певали, жеље да славу идућу кући дочекају, изговарали су гласно, њиховом испуњењу најдајући се, очима и осмесима причали су и сањали легионари, плаћеници, бољих времена и лепших слава се спомињући, захвални што су Ђурђевдан и овако прославити могли…

У овом роману Вулин настоји да поетизовањем текста направи отклон од сурове људске свакодневице, обележене неправдом, злом и пропашћу, да изазове катарзично дејство код читаоца, слично оном које доживљава главни јунак, мајор беле легије Срђан Малешевић, када у вихору ратних страдања, далеко од свог огњишта, у прашумама Заира, покушава да доброчинством (због њега на крају и страда), заслужи, упркос многобројним греховима, искупљење и опроштај. А затражено ће на крају, утапајући се у легенду, и добити, јер, рећи ће Вулин кроз приповедачке коментаре при крају дела, нема греха, само покајања има, нема живота само сећања има, нема смрти, само заборава има; и нешто касније додати, правдајући свога јунака, тиме га чинећи бесмртним, да неправда и зло на једном крају света почињено, на било ком другом крају исправљени могу бити. На овај начин, изразито песимистична визија света, доследно спровођена кроз секвенце романа, на крају, на готово експлицитан, али уметнички тиме ништа мање успешан начин, опада, уступајући место нијансама оптимизма, сведочећи да и књижевно-уметничко стваралаштво може повратити своју друштвену функцију само уколико на јасан и недвосмислен начин направи отклон од постмодерног уживања у бесмисленој игри са празнином, и без страха посведочи да је његова једина тежња, независно од идеолошких претпоставки, оно често неухватљиво и неодредиво...

Александар Дунђерин

Александар Вулин рођен је 2. октобра 1972. године у Новом Саду. По образовању је правник. Осим политиком, бави се и новинарством. Објављивао је колумне у листовима Свет, Национал, Центар, био стални политички коментатор Радио Индекса. Објавио је збирку огледа из области политике – Полит АРТ. Живи у Новом Саду