Аутори: Милован Кораћ, Јасна Кораћ
Страна: 52
► Остали детаљи

Плодови ораха су незаменљива људска храна богата протеинима, уљем, витаминима, минералним материјама и др. Још их је Мичурин назвао "хлебом будућности". Транспортабилни су и лако се чувају. Орах даје квалитетно дрво које је скупље од махагонија. Орах по једном хектару даје приходе неколико пута веће него ратарске културе. Због свега тога, орах је веома цењен све се више гаји.

Орах је дуговечна биљка, засад ораха траје 50 и више година, па су грешке при изору терена за узгој ораха, сорти и примењене агротехнике велике и не смеју се правити.

У свету се производи годишње око 800.000 t плодова ораха. Највећи произвошачи су САД, а у оквиру њих Калифорнија која остварује преко 80% америчке производње. САД произведе скоро трећину светске производње ораха. Кина и Турска остварују производњу од око 120.000 t годишње, следи их Италија са око 40.000 t. Пето место у светској производњи ораха заузима Русија, Молдавије, Француска. Следе их Југославија, Бугарска, Грчка, Индија, Мађарска и др.

Код нас се орах гаји у свим воћарским рејонима, а највише у централној Србији. И поред великог значаја који орах има и повољних услова за његово гајење, производња ораха у Југославији не подмирује домаће потребе. Разлог за то је што су се до пре тридесетак година саднице ораха размножавале искључиво семеном, а такве саднице касно почињу да плодоносе, не дају плодове жељеног квалитета и род често страда од позних пролећних мразева.

Сада се у Југославији саднице ораха масовно производе калемљењем. Производе се саднице квалитетних сорти и селекција које дају редовне приносе, што савремене плантаже ораха чини врло рентабилним. Интересовање пољопривредника за подизање засада ораха је све веће.