Основи безбедности
ПРЕДГОВОР
Ново издање уџбеника Основи безбедности настало је као резултат сталног праћења и рада на изучавању проблематике безбедности у најширем смислу и урађено је према захтевима Наставног плана и програма основних студија Правног факултета у Новом Саду.
Ово издање карактерише итклањање уочених недостатака из претходних издања, као и проширивање неких садржаја новим научним достигнућима у развоју науке о безбедности. Тако су неки делови скраћени, други проширени, док су поједини битно измењени.
Основна намена уџбеника је да студентима помогне у стицању потребних знања о безбедности. На тај начин, уџбеник треба да допринесе бољем упознавањњу и бољој информисаности читалаца о садржајима безбедности, односно да тој проблематици да што ширу и реалнију димензију и укаже на неке проблеме и садржаје који до сада нису били у потпуности сагледани.
Приликом израде уџбеника наилазио сам на низ проблема, од којих сам неке, по сопственом суду, успешно, а неке мање успешно решио. Посебно због тога што је у овом случају у питању нова наставно-научна дисциплина са мултидисциплинарним прилазом изучавању појава угрожавања безбедности, као и због недовршеног појмовног апарата у овој области. Посебан проблем представљале су динамичне промене у друштвеном и политичко животу наше државе, али и страних држава, и велике промене у међународним односима које свакако имају утицај на нашу безбедност. Стога, свестан таквог недостатка, морао сам да дам приказ тpeнyтног стања.
Анализом веома широког спектра садржаја из области безбедности тежиште је усмерено на критичку обраду досадашњих теоријских слабости и противуречности између нормативног и стварног. Приликом тако презентираних садржаја коришћени су подаци из јавне, домаће и стране литературе, као и ранија научна сазнања наших и страних еминентних стручњака из ове области.
Уџбеник садржи једанаест поглавља повезаних у јединствену и заокружену целину, којом су обухваћени скоро сви садржај и безбедности.
С обзиром на природу предмета Основи безбедности и велику хетерогеност садржаја које он обухвата, нормално је да је у неким случајевима дошло до сажимања знања из ове области, при чему се водило рачуна о томе да то не буде на уштрб потреба при изучавању овог предмета.
И поред напора да се испуне одређени стручни, педагошки, дидактички и други захтеви, овај уџбеник вероватно није без пропуста. Сва запажања, сугестије и критике који буду стизали од читалаца биће велика помоћ у његовој евентуалној каснијој доради.
Аутор
САДРЖАЈ
УВОД
1. Основи безбедности као наставно-научна дисциплина, 1
2. Место предмета Основи безбедности у систему наука, 3
3. Предмет основа безбедности, 5
4. Основне методе науке о безбедности, 6
ГЛАВА I: БЕЗБЕДНОСТ КАО ФУНКЦИЈА ДРЖАВЕ
1. Појам државне функције, 9
2. Заштитна функција државе, 13
3. Безбедност као атрибут и функција државе, l5
4. Право као метод рада и као граница деловања органа безбедности, 20
5. Различита схватања појма безбедности, 21
5.1. Дефинисање безбедности (проблемски приступ), 21
6. Очекиване промене у схватању безбедности у будућности, 27
6.1. Оцена стања безбедности, 29
ГЛАВА II: ТЕОРИЈА СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ
1. Теорија безбедности, 31
2. Појам и елементи система безбедности, 34
3. Заштита виталних вредности друштва, 36
4. Карактеристике система безбедности, 37
5. Компоненте система безбедности, 38
ГЛАВА III: УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
1. Појам угрожавања , 41
2. Извори угрожавања, 43
2.1. Друштвени изпори угрожавања, 45
2.2. Природни извори угрожавања, 56
2.3. Техничко-технолошки извори угрожавања, 60
3. Облици угрожавања спољне и унутрашље безбедности, 62
4. Угрожавање безбедности наше земље, 62
4.1. Облици угрожавања безбедности, 63
4.2. Мере супротстављања и заштите од угрожавања, 66
ГЛАВА IV: МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И БЕЗБЕДНОСТ У СВЕТУ
1. Примена силе у међународним односима, 67
1.1. Појмовно одређење силе, 67
1.2. Друштвена условљеност настанка и примене силе, 68
1.3. Примена силе у међународним односима, 69
2. Савремени међународни војно-политички односи и безбедност, 71
3. Политичка и војна структура и међународне организације у савременом свету, 73
3.1. Европски идентитет безбедности и одбране (ЕИБО), 76
3.2. Уједињене нације (УН), 78
3.3. Конференција о европској безбедности и сарадњи (КЕБС), 83
3.4. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), 84
3.5. Европска економска заједница (ЕЕЗ), 86
3.6. Западноевропска унија (ЗЕУ), 87
3.7. Европска унија (ЕУ), 89
3.8. НАТО, 91
3.8.1. Стратешки концепт НАТО-а, 95
3.8.2. Супротстављање НАТО-а опасностима од ширења оружја, 97
3.8.3 Основни принципи одбрамбеног одговора НАТО-а ширењу оружја, 99
3.8.4. НАТО и Партнерство за мир, 100
3.8.4.1. Ширење НАТО-а, 101
4. Институције међународне сарадње на пољу унутрашње безбедности, 104
4.1. Међународна организација криминалистичке полиције Интерпол, 104
4.2. Европол, 110
5. Безбедносни аспекти међународног положаја наше земље, 116
ГЛАВА V: НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ ПРОБЛЕМИ
l. Увод, 121
2. Локални и регионални сукоби, 123
3. Нови светски поредак, 127
4. Глобализација, нуклеарно оружје и безбедност, 132
5. Корупција као фактор угрожавања безбедности, 138
5.1. Осврт на нека схватања појма корупције, 139
5.2. Подела корупције, 141
5.3. Корупција и безбедност друштва, 142
6. Безбедносни аспекти деловања деструктивних секти, 143
6.1. Појмовно одређење секти, 144
6.2. Одређење појма деструктивне (тоталитарне) секте с аспекта безбедносних наука, 146
6.3. Карактеристике деструктивних секти, 148
6.3.1 Методе и технике које се користе ради привлачења и врбовања нових лица да постану чланови секти, 151
6.3.2. Методе и технике које се користе ради контроле и стварања стања апсолутне послушности код припадника секте, 152
6.4. Деструктивне секте као носиоци и реализатори угрожавања безбедности, 155
6.4.1 Секте као носиоци угрожавања јавне безбедности, 155
6.4.2. Деструктивне секте као носиоци угрожавања безбедности државе (друштва), 157
6.5. Страна искуства у борби против деструктивног деловања секти, 162
7. Организовани криминал као облик угрожавања безбедности, 164
7.1. Промет дрога, 176
7.2. Промет оружја, 177
7.3. Лажни азиланти - економски емигранти, 177
8. Медији и медијски рат, 177
9. Економске санкције као облик угрожавања безбедности, 186
9.1. Појам економских санкција и њихова примена, 186
10. Криминал и рат у сфери информатике, 188
10.1. Проблем обезбеђења рачунара, 191
10.1.1. Приватне обавештајне организације, 192
10.1.2. Међународне криминалне организације, 193
10.1.3. Терорнстичке организације, 193
10.2. Информатички рат, 194
11. Биотероризам, 196
12. Оружана агресија као облик угрожавања безбедности, 198
ГЛАВА VI: ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ
1. Појам, настанак и развој обавештајних служби, 201
2. Подела обавештајних служби, 204
3. Садржај рада обавештајних служби, 206
4. Организација обавештајних служби, 209
5. Основни принципи рада обавештајних служби, 212
6. Снаге и средства обавештајних служби, 215
7. Форме и методе рада обавештајних служби, 217
7.1. Методе прикупљања података, 217
7.2. Методе субверзивног деловања, 221
8. Мере супротстављања обавешгајним службама, 223
ГЛАВА VII: СПЕЦИЈАЛНИ РАТ КАО ОБЛИК УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ
1. Специјални рат као облик примене силе, 227
2. Доктрине и стратегије специјалног рата, 229
3. Органи и снаге за извођење специјалног рата, 236
3.l. Органи за извођење специјалног рата, 236
3.2. Снаге за извођење специјалног рата, 237
3.2.1. Врсте снага специјалног рата (специјалне снаге), 238
ГЛАВА VIII: ТЕРОРИЗАМ КАО САВРЕМЕНА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА
1. Појам тероризма, 243
2. Основне карактеристике тероризма, 245
3. Основни узроци тероризма, 247
4. Начин испољавања, видови и врсте тероризма, 247
5. Организациона структура терористичких организaција, 249
6. Тероризам као међународна појава, 251
7. Модалитети борбе против тероризма у савременим условима, 254
8. Међународна полицијска сарадња у борби против тероризма, 261
ГЛАВА IХ: УНУТРАШЊА БЕЗБЕДНОСТ И ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА
1. Облици и врсте унутрашњег угрожавања, 263
2. Социјална патологија, 263
2.1. Криминалитет, 264
2.2, Наркоманија, 265
2.3. Проституција, 267
2.4. Алкохолизам и коцкање, 268
3. Екстремизам, 268
4. Угрожавање безбедности саобраћаја, 269
5. Нарушавање јавног реда и мира, 270
6. Пожари, 271
7. Угрожавање животне средине, 272
ГЛАВА Х: СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ
1. Право и систем безбедности, 275
2. Међународно-правне основе система безбедности, 276
3. Субјекти система безбедности, 280
4. Својства и структура система безбедности, 281
5. Послови безбедности, 287
51. Службе безбедности Републике Србије, 288
5.1 1. Службе безбедности, 289
5.1. 1. 1. Bojнo-безбедносна агенција (ВБА), 291
5.1. 1.2. Војно-обавештајна агенција (ВОА), 291
5.1.1.3. Служба за истраживање документацију (СИД), 293
5.1.1.4. Служба безбедности Министарства иностраних послова, 293
5.1.1.5 Безбедносно-ннформативна агенција, 294
5.1.2. Државно органи за сузбијање организованог криминала, 296
6. Обавештајна делатност дипломатско-конзуларних органа, 297
7. Странци у нaшој земљи, 299
7.1. Општа права и обавезе странаца у нашој земљи, 303
7.2. Обавештајна и друга непријатељска активност неких категорија странаца, 305
7.2.1. Дипломатско-конзуларни представници, 305
7.2.2. Остале категорије странаца, 306
8. Тајна и заштита тајности, 307
8.1. Врсте тајни и степени тајности, 308
8.1.1. Државна тајна, 309
8.1.2. Службена тајна, 309
8.1.3. Војна тајна, 310
8.1.4. Пословна тајна, 311
8.2. Мере и поступци за заштиту тајних података, 311
8.2.1 Извор иначини откривања тајних података, 311
8.2.2. Мере заштите тајних података, 312
8.3. Пријем, отварање и достављање тајних података, 313
ГЛАВА ХI: ИСТРАЖИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ПОЈАВА
1. Избор проблема истраживања, 316
2. Структура пројекта истраживања, 317
2.1. Научна замисао истраживања, 318
2.2. Проблем истраживања, 318
2.3. Предмет истраживања, 319
2.4. Циљеви истраживања, 319
2.5. Хипотезе, 321
3. Начин истраживања, 322
3.1. Извори података, 324
3.2. Обухват појаве, 325
3.3. Научна и друштвена оправданост истраживања, 325
4. Планирање истраживања, 325
4.1. Планови истраживања, 325
5. Инструменти, 326
6. Организоваље истраживања, 327
7. Реализовање истраживања, 328
7.1. Организовање прикупљања података, 329
7.2. Грешке у прикупљању података, 330
7.3. Сређивање и обрада података, 331
7.4. Анализа података, 331
7.5. Верификација хипотезе, 331
8. Израда завршних докумената, 332
Литература, 335
Ново издање уџбеника Основи безбедности настало је као резултат сталног праћења и рада на изучавању проблематике безбедности у најширем смислу и урађено је према захтевима Наставног плана и програма основних студија Правног факултета у Новом Саду.
Ово издање карактерише итклањање уочених недостатака из претходних издања, као и проширивање неких садржаја новим научним достигнућима у развоју науке о безбедности. Тако су неки делови скраћени, други проширени, док су поједини битно измењени.
Основна намена уџбеника је да студентима помогне у стицању потребних знања о безбедности. На тај начин, уџбеник треба да допринесе бољем упознавањњу и бољој информисаности читалаца о садржајима безбедности, односно да тој проблематици да што ширу и реалнију димензију и укаже на неке проблеме и садржаје који до сада нису били у потпуности сагледани.
Приликом израде уџбеника наилазио сам на низ проблема, од којих сам неке, по сопственом суду, успешно, а неке мање успешно решио. Посебно због тога што је у овом случају у питању нова наставно-научна дисциплина са мултидисциплинарним прилазом изучавању појава угрожавања безбедности, као и због недовршеног појмовног апарата у овој области. Посебан проблем представљале су динамичне промене у друштвеном и политичко животу наше државе, али и страних држава, и велике промене у међународним односима које свакако имају утицај на нашу безбедност. Стога, свестан таквог недостатка, морао сам да дам приказ тpeнyтног стања.
Анализом веома широког спектра садржаја из области безбедности тежиште је усмерено на критичку обраду досадашњих теоријских слабости и противуречности између нормативног и стварног. Приликом тако презентираних садржаја коришћени су подаци из јавне, домаће и стране литературе, као и ранија научна сазнања наших и страних еминентних стручњака из ове области.
Уџбеник садржи једанаест поглавља повезаних у јединствену и заокружену целину, којом су обухваћени скоро сви садржај и безбедности.
С обзиром на природу предмета Основи безбедности и велику хетерогеност садржаја које он обухвата, нормално је да је у неким случајевима дошло до сажимања знања из ове области, при чему се водило рачуна о томе да то не буде на уштрб потреба при изучавању овог предмета.
И поред напора да се испуне одређени стручни, педагошки, дидактички и други захтеви, овај уџбеник вероватно није без пропуста. Сва запажања, сугестије и критике који буду стизали од читалаца биће велика помоћ у његовој евентуалној каснијој доради.
Аутор
САДРЖАЈ
УВОД
1. Основи безбедности као наставно-научна дисциплина, 1
2. Место предмета Основи безбедности у систему наука, 3
3. Предмет основа безбедности, 5
4. Основне методе науке о безбедности, 6
ГЛАВА I: БЕЗБЕДНОСТ КАО ФУНКЦИЈА ДРЖАВЕ
1. Појам државне функције, 9
2. Заштитна функција државе, 13
3. Безбедност као атрибут и функција државе, l5
4. Право као метод рада и као граница деловања органа безбедности, 20
5. Различита схватања појма безбедности, 21
5.1. Дефинисање безбедности (проблемски приступ), 21
6. Очекиване промене у схватању безбедности у будућности, 27
6.1. Оцена стања безбедности, 29
ГЛАВА II: ТЕОРИЈА СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ
1. Теорија безбедности, 31
2. Појам и елементи система безбедности, 34
3. Заштита виталних вредности друштва, 36
4. Карактеристике система безбедности, 37
5. Компоненте система безбедности, 38
ГЛАВА III: УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
1. Појам угрожавања , 41
2. Извори угрожавања, 43
2.1. Друштвени изпори угрожавања, 45
2.2. Природни извори угрожавања, 56
2.3. Техничко-технолошки извори угрожавања, 60
3. Облици угрожавања спољне и унутрашље безбедности, 62
4. Угрожавање безбедности наше земље, 62
4.1. Облици угрожавања безбедности, 63
4.2. Мере супротстављања и заштите од угрожавања, 66
ГЛАВА IV: МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И БЕЗБЕДНОСТ У СВЕТУ
1. Примена силе у међународним односима, 67
1.1. Појмовно одређење силе, 67
1.2. Друштвена условљеност настанка и примене силе, 68
1.3. Примена силе у међународним односима, 69
2. Савремени међународни војно-политички односи и безбедност, 71
3. Политичка и војна структура и међународне организације у савременом свету, 73
3.1. Европски идентитет безбедности и одбране (ЕИБО), 76
3.2. Уједињене нације (УН), 78
3.3. Конференција о европској безбедности и сарадњи (КЕБС), 83
3.4. Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), 84
3.5. Европска економска заједница (ЕЕЗ), 86
3.6. Западноевропска унија (ЗЕУ), 87
3.7. Европска унија (ЕУ), 89
3.8. НАТО, 91
3.8.1. Стратешки концепт НАТО-а, 95
3.8.2. Супротстављање НАТО-а опасностима од ширења оружја, 97
3.8.3 Основни принципи одбрамбеног одговора НАТО-а ширењу оружја, 99
3.8.4. НАТО и Партнерство за мир, 100
3.8.4.1. Ширење НАТО-а, 101
4. Институције међународне сарадње на пољу унутрашње безбедности, 104
4.1. Међународна организација криминалистичке полиције Интерпол, 104
4.2. Европол, 110
5. Безбедносни аспекти међународног положаја наше земље, 116
ГЛАВА V: НЕКИ САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ ПРОБЛЕМИ
l. Увод, 121
2. Локални и регионални сукоби, 123
3. Нови светски поредак, 127
4. Глобализација, нуклеарно оружје и безбедност, 132
5. Корупција као фактор угрожавања безбедности, 138
5.1. Осврт на нека схватања појма корупције, 139
5.2. Подела корупције, 141
5.3. Корупција и безбедност друштва, 142
6. Безбедносни аспекти деловања деструктивних секти, 143
6.1. Појмовно одређење секти, 144
6.2. Одређење појма деструктивне (тоталитарне) секте с аспекта безбедносних наука, 146
6.3. Карактеристике деструктивних секти, 148
6.3.1 Методе и технике које се користе ради привлачења и врбовања нових лица да постану чланови секти, 151
6.3.2. Методе и технике које се користе ради контроле и стварања стања апсолутне послушности код припадника секте, 152
6.4. Деструктивне секте као носиоци и реализатори угрожавања безбедности, 155
6.4.1 Секте као носиоци угрожавања јавне безбедности, 155
6.4.2. Деструктивне секте као носиоци угрожавања безбедности државе (друштва), 157
6.5. Страна искуства у борби против деструктивног деловања секти, 162
7. Организовани криминал као облик угрожавања безбедности, 164
7.1. Промет дрога, 176
7.2. Промет оружја, 177
7.3. Лажни азиланти - економски емигранти, 177
8. Медији и медијски рат, 177
9. Економске санкције као облик угрожавања безбедности, 186
9.1. Појам економских санкција и њихова примена, 186
10. Криминал и рат у сфери информатике, 188
10.1. Проблем обезбеђења рачунара, 191
10.1.1. Приватне обавештајне организације, 192
10.1.2. Међународне криминалне организације, 193
10.1.3. Терорнстичке организације, 193
10.2. Информатички рат, 194
11. Биотероризам, 196
12. Оружана агресија као облик угрожавања безбедности, 198
ГЛАВА VI: ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ
1. Појам, настанак и развој обавештајних служби, 201
2. Подела обавештајних служби, 204
3. Садржај рада обавештајних служби, 206
4. Организација обавештајних служби, 209
5. Основни принципи рада обавештајних служби, 212
6. Снаге и средства обавештајних служби, 215
7. Форме и методе рада обавештајних служби, 217
7.1. Методе прикупљања података, 217
7.2. Методе субверзивног деловања, 221
8. Мере супротстављања обавешгајним службама, 223
ГЛАВА VII: СПЕЦИЈАЛНИ РАТ КАО ОБЛИК УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ
1. Специјални рат као облик примене силе, 227
2. Доктрине и стратегије специјалног рата, 229
3. Органи и снаге за извођење специјалног рата, 236
3.l. Органи за извођење специјалног рата, 236
3.2. Снаге за извођење специјалног рата, 237
3.2.1. Врсте снага специјалног рата (специјалне снаге), 238
ГЛАВА VIII: ТЕРОРИЗАМ КАО САВРЕМЕНА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА
1. Појам тероризма, 243
2. Основне карактеристике тероризма, 245
3. Основни узроци тероризма, 247
4. Начин испољавања, видови и врсте тероризма, 247
5. Организациона структура терористичких организaција, 249
6. Тероризам као међународна појава, 251
7. Модалитети борбе против тероризма у савременим условима, 254
8. Међународна полицијска сарадња у борби против тероризма, 261
ГЛАВА IХ: УНУТРАШЊА БЕЗБЕДНОСТ И ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА
1. Облици и врсте унутрашњег угрожавања, 263
2. Социјална патологија, 263
2.1. Криминалитет, 264
2.2, Наркоманија, 265
2.3. Проституција, 267
2.4. Алкохолизам и коцкање, 268
3. Екстремизам, 268
4. Угрожавање безбедности саобраћаја, 269
5. Нарушавање јавног реда и мира, 270
6. Пожари, 271
7. Угрожавање животне средине, 272
ГЛАВА Х: СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ
1. Право и систем безбедности, 275
2. Међународно-правне основе система безбедности, 276
3. Субјекти система безбедности, 280
4. Својства и структура система безбедности, 281
5. Послови безбедности, 287
51. Службе безбедности Републике Србије, 288
5.1 1. Службе безбедности, 289
5.1. 1. 1. Bojнo-безбедносна агенција (ВБА), 291
5.1. 1.2. Војно-обавештајна агенција (ВОА), 291
5.1.1.3. Служба за истраживање документацију (СИД), 293
5.1.1.4. Служба безбедности Министарства иностраних послова, 293
5.1.1.5 Безбедносно-ннформативна агенција, 294
5.1.2. Државно органи за сузбијање организованог криминала, 296
6. Обавештајна делатност дипломатско-конзуларних органа, 297
7. Странци у нaшој земљи, 299
7.1. Општа права и обавезе странаца у нашој земљи, 303
7.2. Обавештајна и друга непријатељска активност неких категорија странаца, 305
7.2.1. Дипломатско-конзуларни представници, 305
7.2.2. Остале категорије странаца, 306
8. Тајна и заштита тајности, 307
8.1. Врсте тајни и степени тајности, 308
8.1.1. Државна тајна, 309
8.1.2. Службена тајна, 309
8.1.3. Војна тајна, 310
8.1.4. Пословна тајна, 311
8.2. Мере и поступци за заштиту тајних података, 311
8.2.1 Извор иначини откривања тајних података, 311
8.2.2. Мере заштите тајних података, 312
8.3. Пријем, отварање и достављање тајних података, 313
ГЛАВА ХI: ИСТРАЖИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ПОЈАВА
1. Избор проблема истраживања, 316
2. Структура пројекта истраживања, 317
2.1. Научна замисао истраживања, 318
2.2. Проблем истраживања, 318
2.3. Предмет истраживања, 319
2.4. Циљеви истраживања, 319
2.5. Хипотезе, 321
3. Начин истраживања, 322
3.1. Извори података, 324
3.2. Обухват појаве, 325
3.3. Научна и друштвена оправданост истраживања, 325
4. Планирање истраживања, 325
4.1. Планови истраживања, 325
5. Инструменти, 326
6. Организоваље истраживања, 327
7. Реализовање истраживања, 328
7.1. Организовање прикупљања података, 329
7.2. Грешке у прикупљању података, 330
7.3. Сређивање и обрада података, 331
7.4. Анализа података, 331
7.5. Верификација хипотезе, 331
8. Израда завршних докумената, 332
Литература, 335
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Основи безбедности
Издавач: Draganić
Страна: 352 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 17 x 24 cm
Година издања: 2005
ИСБН: 86-441-0586-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (