Autor: Jovan Đorđević Zaharije Radivojević Dražen Drašković Žarko Stanisavljević Marija Punt Katarina Milenković
Strana: 509
► Ostali detalji

PREDGOVOR

Zbirka rešenih zadataka pokriva deo gradiva koje se izučava u okviru predmeta

Osnovi računarske tehnike na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, a

odnosi se na prekidačke mreže.

Zadaci iz glave 1 pokrivaju predstavljanje i minimizaciju potpuno i nepotpuno

definisanih prekidačkih funkcija. U zadacima se za predstavljanje prekidačkih

funkcija koriste kombinacione tablice, skupovi indeksa, Bulovi izrazi i kubovi, dok

se za minimizaciju koriste Кarnoove karte. U okviru predstavljanja prekidačkih

funkcija se prikazuje kako se prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih

načina predstavljanja mogu predstaviti na neki od preostalih načina predstavljanja i

kako se za dve prekidačke funkcije utvrđuje da li se radi o jednakom ili nejednakim

prekidačkim funkcijama. U okviru minimizaciju prekidačkih funkcija se prikazuje

kako se za prekidačke funkcije predstavljene na jedan od mogućih načina

predstavljanja određuje Bulov izraz u obliku minimalne disjunktivne ili konjuktivne

normalne forme.

Zadaci iz glave 2 pokrivaju analizu i sintezu kombinacionih prekidačkih mreža. U

zadacima se kombinacione prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i

zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne

šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na

osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme se

realizuju logičkim elementima NE, I i ILI, NI i NILI sa proizvoljnim brojem

ulaza i sa dva ulaza. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje funkcijama izlaza,

dok se u okviru sinteze daje formalno Bulovim izrazima i skupovima indeksa i

opisno preslikavanjem ulaznih signala na izlazne signale.

Zadaci iz glave 3 pokrivaju analizu i sintezu sekvencijalnih prekidačkih mreža. U

zadacima se sekvencijalne prekidačke mreže predstavljaju strukturnim šemama i

zakonima funkconisanja. U okviru analize se prikazuje kako se na osnovu strukturne

šeme dolazi do zakona funkcionisanja, dok se u okviru sinteze prikazuje kako se na

osnovu zakona funkcionisanja dolazi do strukturne šeme. Strukturne šeme su

Milijevog i Murovog tipa i realizuju se flip-flopovima D, T, RS i JК tipa i

logičkim elementima NE, I i ILI. Zakon funkcionisanja se u okviru analize daje

funkcijama izlaza i prelaza, tablicama prelaza/izlaza i grafovima prelaza/izlaza,

dok se u okviru sinteze daje formalno grafom prelaza/izlaza i opisno promenama

stanja i sekvencama nula i jedinica koje treba prepoznati. Postupak sinteze se

koristi i da se prikaže kako se dolazi do strukturnih šema flip-flopova i to

taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa jednostavnim strukturnim šemama

koristeći asinhrone RS flip-flopove realizovane sa NI i NILI elementima,

taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova sa složenim strukturnim šemama master-slave

tipa i taktovanih D, T, RS i JК flip-flopova koristeći taktovane D, T, RS i JК flipflopove.

Zadaci iz glave 4 pokrivaju standardne kombinacione module dekodere, kodere,

multipleksere, demultipleksere, pomerače, inkrementere, dekrementere, sabirače,

oduzimače, aritmetičke jedinice, logičke jedinice i komparatore. Zadaci u ovoj glavi

pokrivaju analizu kombinacionih prekidačkih mreža kojom se na osnovu zadatke

strukturne šeme u kojoj se pojavljuju standardni kombinacioni moduli i logički

elementi dolazi do zakona funkcionisanja datog funkcijama izlaza.

ii

Zadaci iz glave 5 pokrivaju standardne sekvencijalne module registre, brojače i

memorije sa ravnopravnim pristupom. U zadacima se prikazuje kako se realizuju

registri sa operacijama paralelnog upisa, serijskog upisa pomeranjem udesno i ulevo,

inkrementiranja i dekrementiranja po modulu 2n i brisanja korišćenjem D, T, RS i JК

flip-flopova i kako se korišćenjem memorijskih modula određene širine

memorijske reči i kapaciteta realizuju memorije veće širine memorijske reči i

većeg kapaciteta.

Iako su zadaci više puta proveravani, autori su svesni da je moguće da su se neke

greške potkrale i svima onima koji na njih budu ukazivali autori duguju zahvalnost.