„Стваралаштво Тихомира Остојића и Јована Јоце Лалошевића, два савременика, несумњиво су припадала једној историјској епохи краја XIX и почетка XX века. Инспирисани идејама просветитељства и модерног образовања, националним романтизмом, демократским дискусрсом Француске буржоаске револуције, надахнути историјским памћењем и критички оријентисани према традицији и клерикализму, и Остојић и Лалошевић су били представници српске друштвене елите чија је блискост могла да се реализује кроз конкретну политичку активност у којој би се артикулисале све оне вредности које су настајале из поменутих инспирација. У томе треба тражити мотив, и код једног и код другог, за покушај стварања Српске демократске странке и формулисање њеног програма, националне доктрине и државне визије. Истовремено и један и други у себи својственим породичним и конкретним социјалним околностима, са оствареним образовањем, са потпуно различитим професионалним амбицијама и рефлексијама друштвених идеја, специфичним склоностима у одабиру и прихватању вредности, неговали су оргиналну индивидуалност.“ из Увода