Страна: -
► Остали детаљи

Последњи број ''Отачника'', часописа за светоотачку праксу и теорију, изашао је 1998. године; након скоро једне деценије појављује се први број нове серије који је посвећен Евагрију Понтијском.
Богословски журнал ''Отачник'' бави се стваралаштвом Отаца и Учитеља Цркве. Превођење светоотачке литературе је од виталног значаја за рехабилитацију српске културе и духовности, јер је богословље, такође, и имплицитна област културе једнога народа. Темељи нашега језика, уметности и философије јесу јелинско-сиријски и латински литерарни састави. Стога је њихова актуализација од великог значаја за нас данас. Циљ повратка на изворе није обожавање прошлости која је, можда, била славна, ради ње саме, већ повратак оном начину мишљења, а самим тим и постојања, који је био исправан и добар. Међутим, стерилно препричавање онога што су Оци некада говорили није нам од неке користи, потребан је стваралачки дијалог са њима и задобијање оног истог духовног искуства Отаца које нам у великој мери помаже у решењу проблема које нам намеће савремено доба.

Евагрије је родом из Понта, рођен је око 346. године. У чин чтеца рукопроизвео га је св. Василије Велики, а ђакона св. Григорије Богослов. Неко време је боравио код св. Григорија у Цариграду и активно учествовао у јавном животу престонице. Потом, после посете Јерусалиму, негде 382. године, одлази у Египатску пустињу где остаје до смрти 399. године.
Евагрије је био први образовани пустињак. Својим стваралаштвом дао је почетни импулс за интелектуално уређивање монашког живота. С Евагријевим књижевним опусом хришћанство добија један нови вид форме излагања своје спасоносне науке. Наиме, он је први почео да пише тзв. ''стослове'' (збирке од сто кратких глава), зачетник је апофтегматске хришћанске литературе, а пракса излагања учења у том облику ће се сачувати и до наших дана (Владика Николај је, такође, често писао стослове).

Поуке монасима је Евагријево дело који је преведено у овом броју ''Отачника''. Спис садржи 33 кратке поуке и намењен је пре свега монасима. Концизно изложене поуке се односе на истински хришћански живот човека и откривају Евагрија као врло трезвеног и мудрог писца.
Треба додати да је Евагрије био превођен и на стари српски језик. Сачуван је превод његовог списа О молитви у Зборнику ман. Хиландара с краја XIV века (л144v-154r); такође, постоје сачувана и два рукописа у збирци кодекса ман. Дечани (бр. 75. и 76)