Страна: 768
► Остали детаљи

Уводно слово

Гностицизам подразумева, пре свега, синкретизам разних философских учења изложених на један митски начин, који је у функцији изграђивања религиозног система. Свака од гностичких секти има сноје карактеристично учење, које се често чак и у потпуности разликује од других секти које су окарактерисане као гностичке. Збирно име за све те групације није изведено из подударносати њихових доктрина, већ сличног духовног профила. Гностицизам је, дакле, првенствено религијска одредница.

Родоначелником гностика сматра се Симон Маг из Гите, у Самарији, који се помиње у осмој глави Дела апостолских. Он је био савременик апостола, те се као хронолошки почетак гностицизма узима половина првог века после Христа, а у другом веку после Христа долази до експанзије гностичке духовности. Географски гледано, гностицизам је настао и развијао се у свом раном периоду у Сирији, Самарији, Месопотамији и Палестини.

Обично се наводе следећи извори за фундаментална гностичка учења: грчко религијско и философско наслеђе, јеврејске (старозаветне) религијске поставке (посебно космолошке), египатска религија, персијски зороастризам (посебно дуалистичко учење), и на крају, најснажнији формативни утицај извршило је хришћанство.

Данас се православни теолози односе према гностичким учитељима као према инфериорним мислиоцима који су залутали у хришћанство и не придају им много значаја као таквима. Борба са гностицима тријумфално је окончана и нама остаје само да славимо победу и са подсмехом гледамо на поражене. Гностици се третирају као извесни чудаци којих се историја одавно одрекла, те се њима данас баве само неки истраживачи склони егзотичнијим темама. Међутим, чињеница да је маркионитска црква опстала до Х века и да мандејаца има и данас (што изгледа потпуно невероватно), говори управо о томе да се ипак не ради о мислиоцима који не завређују никакву пажњу. Када се узме у обзир да је и савременом свету иманентна духовност древних гностика, онда гностицизам ипак треба схватати озбиљније и приступати му без предрасуда, како би се успешније преовладао и данас, као што је то било и у време одговорног отачког ангажовања при оспоравању гностичке религиозности.

Благоје Пантелић


Садржај

Уводно слово, 7

Темат: Ранохришћанскu гностицизам

Извори:
Ίππόλυτος Ρώμης
ΤΟΥ ΚΑΤΑ ΠΑΣΩΝ ΑΙΡΕΣΕΩΝ ΕΛΕΓΧΟΥ (VII, 14-27), 12
Св. Иполит Римски
Побијање (изобличавање) свих јереси (VII, 14-27), 13
Έπιανίου Κύπρου
Κατά Μαρкιωνιστών, 40
Св. Епифаније Кипарски
Против маркионита, 41
Карпократијани, 54
Κλήμεντος, Στροματείς, 54
Климент Александријски, Строме Ш, 2, 5-9, 55
Еιρηναίου, Ελεγχος I, 25, 62
Иринеј Лионски, Против јереси 1,25, 63

Ранохришћански гностици и њихова учења:
Зоран Јелисавчић
Гностицизам, 69
Ерик Озбори
Гностицизам (по Иринеју Лионском), 70
Бирџер Пирсон
Василид гностик, 78
Дарко Ђого
Један аристотеловски гностик?, 106
Измо О. Дандерберг
Валентинова школа, 118
Хеики Реисенен
Маркион, 150
Зоран Ђуровић
Карпократијани, две јереси?, 173
Здравко Пено
Гностицизам и Васкрсење, 18о
Евгеније Афонасин
Есхатологија и космологија гностика, 188
Герард П. Лутокхојзен
Стварање човека и жене у “Апокрифу Јовановом”, 216

Свете тајне код гностика:
Џон. Д. Tepнep
Ритуал у гностицизму, 231

Гностицизам и (нео)платонизам:
Христос Евангелиу
Плотинова антигностичка полемика и Порфиријева расправа “Против хришћана”, 285
Џон Дилон
Плирома и ноетички космос: компаративна студија, 301
Ејнар Томасен
Порекло материје у монистичком гностицизму, 311
Кертис Л. Хенкок
Негативна теологија у гностицизму и неоплатонизму, 327
Мајкл А, Вилијамс
Одрична богословља и демијургички митови у позној антици, 344


Теолошки огледи

Библистика:
Петар Василијадис
Богословски значај заповести Божијих по књизи Поновљених закона - Девтерономиону (Понз. 6, 20-25), 373
Емануел Тов
Септуагинта и литерарна критика Старог Завета, 381
Николај Н. Глубоковски
Христово унижење и наше спасење (Филип. 2, 5-11), 390
Јован Благојевић
Логос-христологија Новог Завета, 402
Симон Крисп
Православно библијско проучавање између патристике и постмодернизма; поглед са Запада, 439

Патристичко богословље:
Џон О'Киф
Кеnоsis или нестрадалност: Кирило Александријски и Теодорит Кирски о проблему божанског страдања, 455
Патрик Греј
Теодорит Кирски о ,,једној ипостаси” - антиохијско разумевање Халкидона, 464
Анастос Милтон
Несторије је био православан, 469
Александар Ђаковац
Теолошки оквири егзегезе Св. Максима Исповедника, 495
Благоје Пантелић
Молитва је Бог: увођење у просевхологију Григорија Синаита, 502

Именославље:
Доситеј Хиландарац
Освећење иконе именом Божијим са аспекта именославља, 513

Литургијска археографија:
Андреј С. Слуцкиј
Заамвоне молитве у рукописима словенских служебника, 523

Неопатристика:
Николаос Лудовикос
Хришћански живот и институција Цркве, 547


Отачник

Сиријска патрологија:
Афраат
О вери, 559
Увод: Афраат и луди мудрац Јевреја (Н. Тумара), 559
Aprahat
Malpanuta Dheimanuta, 568
Афраат
О вери, 569


Философија

Извори:
Πρόкλου
Пερὶ τῆς кαθ Ἔλληνας ίερατιкῆς τέχνης, 608
Прокло Дијадох
О свештеним умећима код Јелина, 609

Философија природе:
Георг В. Ф.Хегел
О орбитама планета, 619
Александар М Петровић: Хегелова философија природе и планетне орбите (Увод У Хегелову философску дисертацију), 619
Георг Вилхелм Фридрих Хегел: О орбитама планета - Dissertatio philosophi magna cum laude [labor hаbilitаtiоnis), 630
Александар М. Петровић
Парадигматичан искорак Николаја Хартмана према природонаучним концепцијама, 650

Античка фисиологија:
Ненад Идризовић
Учење о животињама у папинској антици, 659

Философија политике:
Александар М. Петровић
Άρχή и πόλις: Платоничко Добро и философија политике, 679

Философија игре:
Милан Узелац
Философија игpе Николе Кузанског, 729


Поводи

Александар М. Петровић
У памет и сећање Маријану Ципри (1940-2008), 744
Владета Јеротић
Духовна лепота српског Средњег века, 749
Александар М. Петровић
Изузетна разматрања философије западног средњовековља, 753
Дарко Ђого
Српски светитељ и Русија, 759