Аутор: Добрица Ћосић
Страна: 440
► Остали детаљи

Његошева награда

Ако умреш пре но што умреш, нећеш умрети кад умреш.
Што је вера већа и дубља, већа су и чуда у која се верује. Величина вере је у величини чуда. Што је већи револуционар, тим више верује у утопију. Револуционар без утопије није револуционар: бори се за постојеће тј. за власт.
– Добрица Ћосић, у белешкама марта 1981. о лику Богдана Драговића
„Док Иван Катић неће да буде бедан додатак на протоплазми једне идеолошке лажи – стаљинизма – и тако постаје ГРЕШНИК, Богдан Драговић неће да буде ситно мливо стаљинских душегупки и тако постаје ОТПАДНИК. У оштроумностима Петра Бајевића, главног јунака последњег дела трилогије, постоје 'опасне' склоности ка будућим грешничким и отпадничким авантурама. Да није пао као плен гестаповаца, у нејасним околностима, питање је где би и сам завршио. Добрица Ћосић показао је да један наш савремени писац, борећи се против властите прошлости ВЕРНИКА – захваљујући искуству ГРЕШНИКА и ОТПАДНИКА, који су одстрадали визије и заносе младости, може не само да завири у тај пандемонијум што се зове свет стаљинизма, него да га фиксира језиком уметничке оштроумности…“ (Мирослав Егерић)
Трилогија „Време зла“ Добрице Ћосића износи друкчије промишљање преломних догађаја који су средином XX века довели до грађанског рата и рађања социјалистичке Југославије из пепела старог режима. Када је у сто хиљада примерака 1985. објављен њен први део, Грешник, тадашња критика оценила га је као „антикомунистички памфлет“. Романима Отпадник 1986. и Верник 1990. наставља се Ћосићева сага породице Катић са историјским личностима онога времена и уз отворену ревизију службене историо