Књига „Ожиљци времена“ је рамансирано есејистичка аутобиографија али и својеврсна хроника времена. Аутор је анализирао друштвене процесе али на један оргиналан начин, путем прича из свакодневног живота, присећајући се догађаја из блиске прошлости, оних који су одредили ток историје од пре четрдесетак година, али је и представио приче из Срема, прожете хумором сликајући портрете обичних људи.

„Пред читаоцима је узбудљива прича о једној сремачкој партизанској породици у тешком времену и условима. Пишући о свом деди и оцу аутор о историји и земљи,, људима и односима којих више нема. Евоцирањем прошлости буди мисли о садашњости и будућности.“, Владислав Бата Радаковић

„Ожиљци времена имају доминантно хуманистичку боју човекољубља и бриге за добробит сваког људског бића. Зато је то књига која не може никога осиромашити. Јесте идеалистички текст понекад се може чинити да се бори против ветрењача али је такав свесни литерарни ангажман данас изузетно вредан.“, др Милош Зубац

„Све оно што се тешко пише лако се чита, рекао је светски писац Набоков. Да ли се лако чита рећи ћете ви али оно што знам то је да сам је доста тешко писао. Када сам писао ову књигу био сам измештен из времена, простора, из живота.“, аутор.