Autor: Pavle Florenski
Strana: 236
► Ostali detalji

ОНОМАТОЛОГИЈА

„...Врло ми је неугодно да поиављам сва та варварска имена, али необичне приче - тако једну од таквих прича започиње приповедач у новели Проспера Меримеа Сокаче гоcспође Лукреције - увек се дешавају само људима чија се имена тешко изговарају.“

Мериме није једини писац којем звучање имена и уопштс вербални облик имена открива далекосежне последице по судбину носиоиа имена. Могло би се навести мноштво историјско-књижевних сведочанстава о неравнодушности писаца када су у питању имена приказиваних ликова. Треба ли подсеђати како је за време свечаног ручка Флобер пребледео и како је осетио мучнину када је Емил Зола, излажући замисао свог новог романа, рекао да би његови јунаци требало да се зову Бувар и Пекише? Не сачекавши чак ни да се ручак заврши. Флобер је Золу позвао у страну и, готово без даха од узбуђења, почео буквално да га преклиње да му та имена уступи пошто без њих он никако иеће моћи да напише свој роман. Као што је познато, Зола му је учинио услугу и та имена су доспела у наслов Флоберовог романа. Била је то заиста услуга. будући да ни Зола уоппгге није био равнодушан према именима, што га је чак доводило и у неприлике, зато што је често приликом _крштавања“ својих јунака из адресара бирао стварва имена и презимена. Прнродно, стварним власницима изаораних имена на тај начин стечена слава није се могла досалати.

Трећи из исте ове плејаде натуралиста који, наизглед, није гфклзвао посебво велики значај именима. у ствари је такође водно рачуш о њиховом избору. Имам у виду Балзака. Када је гридоо дк писац се бринуо да име олговара јунаку „као авсшзубу, као вокаг прсту". Једном јетако дуго лупао главу шз шжжт^ а онла му је изненала на ум пало име "Маркс".

НАПОМЕНЕ

»,Имена“ прсдсгааљају закључни рад П. А. Флоренског (припремљен 1926. године) у коме су обједнњени рани радови о философији имена, и то од истраживања дисконтинунтета и теорије инваријанти на Математичком факултегу Московског универзитета (име као инваријантна карактеристика личности), преко студентских радова у Духовној Академији о сакралном преименовању, до позних интерпретација плато-низма и именославља. Она настављају идеју развијену у „Именослављу као философској претпоставци“ и по замисли аутора требало је да уђу у каснија издања књиге „У вододелницама мишљења“. Други део рада посвећен је опису осамнаест мушких и женских имена и у вези је са нереализованим пројектом Речника и Албума имена, у који је требало да за свако име „уђе по шест (профил и анфас) слика, које би представљале платоновску идеју имена-форми са њене три стране - у смислу најбољих, баналних и најгорих могућности“ (писмо Владимиру Кожевникову од 12. 07. 1912 године - Вопро-СБ1 философии. № 6. 1991). Имена у Речнику имена нису сложена по азбучном реду него по датумима када су довршена: од 16. 12. 1922 године, када је довршено име Александар, до 28. 02. 1925 године, када је довршено име Михаил. (Алексан-дра: 17. 12. 1922; Ана: 31-12. 1922; Василије: 13- 01. 1923; Со-фија: 13. 01. 1923; Владимир: 21. 01. 1923; Олга: 09. 09- 1923; Константин: 18. 09. 1923; Јелена: ?; Николај: 22. 10. 1923; Је-катарина: 29. 10. 1923; Дмитриј: 04. 11. 1923; Варвара: 14. 10. 1923; Павле: 20. 07. 1924; Људмила: 06. 01. 1925; Вера: ?).
1. Реч је делотворна, колико је значајна (лат.).
2. Слично томе, како она звучи (лат.).
3. Прибежиште неукости (лат.).
4. Свети Вартоломеј: ко је дужан — има и да плати!
5. Оно што је увек, свуда и за све (лат.).
6. Пост. 49,9
7. Пуњење, допуњавање (фран.).