Autor: prof. dr Ljjiljana Vujković
Strana: 336
► Ostali detalji

Monografija „PEJZAŽNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE“ – OBRA­ĐUJE ZE­LENE PRO­­­­S­TORE, KOJI SVE VIŠE POSTAJU SPOME­NICI PRI­RO­DE I PEJ­ZA­ŽNE KULTURNE BAŠTINE SRBIJE. Name­nje­na je prevas­hodno inženje­ri­ma pejzaž­ne arhi­tekture, arhitek­tima i svima onima koji žele da se upoznaju sa značajnim isto­rijskim i kultur­nim nasleđem u oblasti pejza­ž­ne arhitekture, sa onim značajnim ostvare­njima, koja su nastala u našoj ze­m­lji u poslednjih stope­de­set godina i zadržala se do danas, naravno u nešto iz­menjenom obliku, ali uglavnom na prostorima na kojima su nastajala i sa je­d­i­nim ciljem da pozi­tiv­no utiču na sredinu u kojoj se nalaze, bilo svojim estet­skim vrednostima, bilo pozitivnim uticajem na okruženje u smislu stvaranja op­timalnih uslova za ži­vot, rad i od­mor.

Ovo je Monografsko delo velike vrednosti, koje, u neku ruku, ima i enciklopedijski karakter. Reč je o kulturnoj pejzažnoj baštini, koja je, koliko složena, toliko, malo istražena oblast. Pisac je sebi postavio težak zadatak (i uspeo da ga dobro reši): da svestrano i produbljeno rasvetli materiju pejzažne baštine Srbije, kako po gradovima, tako, i u širim prostornim celinama i, da prikaže šta je u njima specifično a šta zajedničko.
Jedinstvena po svom konceptu, sveobuhvatno po sadržaju i meritorno po kvalitetu i dometu, ovo delo ulazi u krug onih retkih stvaralačkih poduhvata na polju kulturne pejzažne baštine koji služe na čast našoj nauci i urbanističko-pejzažnoj praksi u širim razmerama.
Ukratko, ova Monografija se može čitati na više načina; kao naučno-stručni urbanističko - pejzažni pledoaje istraživanja fenomena pejzažne baštine Srbije ili, pak, kao kulturološka analiza identiteta specifičnog podneblja i tradicije, ali, i kao literalna hronika koja obuhvata širi vremenski raspon.
U pitanju je harmoničan, upečatljiv, fizionomičan gradski pejzaž jasnog urbanog identiteta i širih prostornih celina, koje svojim ritmom finog tkanja pejzažne celine pulsiraju u vidokrugu posmatrača.