Autor: Dušan M. Babac
Strana: 326
► Ostali detalji

Монографска публикација Петар I – Краљ ослободилац аутора Душана М. Бапца представља политичко-историјску анализу околности које су пратиле живот и владавину једне од најистакнутијих и најсветлијих фигура српске историје, краља Петра Првог Карађорђевића. Аутор полази од закључка да је, о човеку који је оставио дубок траг у новијој историји Србије, релативно мало писано. Ослањајући се на поуздану архивску грађу и радове угледних домаћих аутора, и пре свега на објективно и чињенично сагледавање историјског контекста, аутор настоји да створи поуздану слику о његовом детињству и младости, школовању, животу у емиграцији, материјалном положају, духовним тежњама, политичким схватањима.

У нашој савременој историји једини је краљ Петар био уставотворни парламентарни монарх и демократа у правом смислу те речи, и без обзира на чињеницу да је владао пре више од 100 година, његов пример може бити веома инспиративан и узор и у данашње време, нарочито када се узме у обзир и његова лична скромност која се граничила са аскетизмом.

У животу краља Петра јасно се издвајају три целине: живот у изгнанству, у отаџбини и рат и последње године. Петар И – Краљ ослободилац вредан је допринос историографији и драгоцена историјска биографија, која код објективног и добронамерног читаоца подстиче отрежњење и буђење здраве националне свести, јер се не заснива на штетним еуфоричним митовима, већ на зрелом и одмереном сагледавању и уважавању националне историје. Чињеница да је монографска публикација штампана као двојезично издање на српском и енглеском језику, и омогућује да најсветлије странице наше савремене историје постану доступне читаоцима широм света.

Посебан допринос поменуте монографије је визуелни материјал који је прати, тим пре што никада до сада није објављена ни једна илустрована монографија о краљу Петру. Преко 300 фотографија из епохе, махом непознатих широј јавности, представљају историјски извор првог реда. Такође, за потребе израде поменуте монографије, прикупљени су портрети Петра Карађорђевића који се чувају у свим музејима у Републици Србији и Републици Српској, али и на ширем простору бивше Југославије, као и у приватним збиркама. На тај начин ће читаоцима књиге бити омогућено да виде портрете чији аутори су били Арсеније Петровић, Урош Предић, Влахо Буковац, Никола Милојевић, Шпиро Боцарић, Всеволд Гуљевич, Владимир Бецић, Богосав Војновић – Пеликан, Френсис Овен Селсбури, Валдо Бербе и други. Највећи део поменутог материјала до сада није био публикован.

У засебном поглављу монографије приказани су споменици краљу Петру, дела најистакнутијих домаћих вајара тога времена, који су били подигнути после његове смрти и који су највећим делом уништени за време Другог светског рата или непосредно по његовом завршетку.

Напослетку, треба напоменути да у монографији по први пут имамо публиковане фотографије неких личних предмета краља Петра, попут венчаних круна кнеза Петра и кнегиње Зорке са Цетиња из 1883, триптих икона коју је краљ Петар добио на поклон од руског цара Николаја ИИ и коју је свуда носио са собом, и у повлачењу преко Албаније, два молитвена крста која је поклонио манастиру Хиландар приликом посете 1910, први рендгенски снимак у Србији из 1905. године, на коме се види шака краља Петра са заосталим куршумом из француско-пруског рата, књига епископа жичког Саве Дечанца „Владалац и народ – крунисање и миропомазање владаоца и дужности његове и народне”, са посветом краљу Петру, дворски менији, позивница за славу, екс либриси, наравно и крунидбене инсигније из 1904. године и још много тога.