Певање и мишљење Бранка Миљковића
Различити облици Миљковићеве филозофске мисаоности: мудрост, дубина, диониско и аполонско, гномско, архетипско и дијалектичко мишљење, усмерени су према једној песниковој врховној инспирацији – онтологији, као фундаменталној филозофској науци. Наиме, у основним жанровима Миљковићевог стваралаштва (поезија, есеји, критике) номинално је присутно више основних онтолошких појмова него у поезији других савремених српских песника. Тим појмовима, на челу са Бићем и не-бићем, према „новој онтологији”, треба додати поједине регије или слојеве Бића: космос, природа , биљни свет, друштвени живот... Затим, песникове нове термине, који су подвргнути онтологизацији, као поступку уопштавања. Наведени појмови немају само филозофску аутономију, већ су органски сједињени са Миљковићевом песничком „праксом”, тако да се, у овом случају, несумњиво може говорити о истовременом „певању мишљења и мишљењу певања” (М. Де Унамуно). Зато се у испитивању Миљковићеве онтолошке инспирације мора поћи од његове поетике, тачније од дефиниције те поетике, а такву дефиницију дао је песник, и то у својим изразито мелодијским стиховима из поеме „Ариљски анђео”: „Све је нестварно док траје и дише;/Стваран је цвет чија одсутност мирише/И цвета, а цвета већ одавно нема:/Беспућем до наде песму ми припрема”. Овим стиховима прикључује се тростиховна целина из исте поеме: „Ружо померена најслађи мој јаде/О како дивно трајеш измерена/Својом одсутношћу, одважно мислена”. Централни појам у цитираним Миљковићевим аутопоетичким стиховима је појам одсутности, који је истовремено и централни појам његовог стваралаштва и који је у ауторовом приступу оригинално, доследно и свестрано сагледан из поетичке, естетичке и филозофске перспективе.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Певање и мишљење Бранка Миљковића
Издавач: Čigoja štampa
Страна: 132 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 21 cm
Година издања: 2020
ИСБН: 978-86-531-0604-1