Аутор: Братислав Милановић
Страна: 54
► Остали детаљи

Књига Писма из прастаре будућности Братислава Р. Милановића представља заправо једну дугу песму, раздељену на четири условна сегмента и четрдесет саставака доследно изведеног спољног и унутарњег склопа. Парадокс из насловне синтагме у песничком домену то није: сваки призив протеклих, давних и битних искустава у лирици упућен је са временске тачке што је за евоцирани час била далека будућност. Милановић непрестано сучељава та два временска плана, актуелни „усред мртве приче ? што је изгубила почетак, а крај се не назире“ и онај далеки, и даље једнако светао и пун, похрањен и дохрањиван у меморијском трезору. Песник и даље свој говор гради на асоцијативно разгранатом исказу богате ликовне имагинације и густе мреже интертекстовних нити, а поврх свега, на својственом лирском патосу проистеклом из драматично доживљеног удеса пролазности. Милановић суверено обнавља, данас иначе скрајнуту, љубавну лирску тематику дајући јој нови замах и уверљивост, при чему, у завршници ове дуге песме љубавни мотиви природно прелазе у поетичке.