Победа пораза је један од наслова мини-есеја које је Душко Богдановић објавио на страна дневног листа „Данас“ и на сајту Новосадског инофрмативног портала (Радио 021). На први поглед тек оксиморонска игра речи, она је, заправо врло прецизна дијагноза стања друштва и којем живимо у последњих неколико деценија. Нарочито ако се иста свакодневно огледа у многобројним нашим медијима. Е, тај одраз у медијском огледалу кључни је изазов и инспирација за Богдановића и његове текстове. Зоран Колунџија

Душко Богдановић је одавно свестан свих песимистичких визија будућности телевизије – од њене крајње инструментализације у посттоталитарне циљеве до једноставног претварања у виртуелни колхоз заумности, апсурдне „забавности“ и океана досадае. Али, с друге стране, Богдановић је свестан да телевизија упркос свим изазовима ултимативног медија још није отишла у један од тих неповратних праваца. Тачније, у глобалној ТВ прашуми (укључујући и ову нашу џунглицу различите флоре и фауне) има свега и свачега. Од простог до фасцинантног. Душко Богдановић то пасионирано гледа и истражује. А, свака његова ТВ колумна Меди(ј)ологија заправо је једна страна медијског хербаријума. ИСпресован део телевизије и света кога она или подржава или искривљује. Аутор је исувише „медијски начитан“, да би фасцинирао својим искуством и знањем. У смислу термина и тако то. Не, напротив. Он пише народски, разумљиво, чак и ако је догађај атрифицијелан. За њега је ТВ мера ствари. И локално и глобално. Зоран Пановић