Полуинтелектуалац и национална политика
Многи актери савремене културне и политичке сцене у Србији препознаће се у књизи Полуинтелектуалац и национална политика. Неки су именовани, а неки су представљени само својом функцијом. Но, оно што им је заједничко јесу особине полуинтелектуалца – онако како га је описао Слободан Јовановић. Јовановићу Ломпар придружује и Лазу Костића и Ђорђа Натошевића, као људе који су наслутили ову појаву у 19. веку.
Савремени, пак, полуинтелектуалац више не служи само својим каријерним интересима. У 21. веку он је или слуга колонијалне политике, или „привидно националне оријентисане власти“. У оба случаја, он „обавља посао битан за стране чиниоце”, али на другачији начин.
Да би ова лаж била демаскирана, пред читаоцем је књига Полуинтелектуалац и национална политика.
Из првог поглавља
„У грађанском друштву, полуинтелектуалац је превасходно плод дејстава културе на јавни живот. У комунистичком (идеолошком) друштву, полуинтелектуалац је превасходно вођен идеолошком легитимацијом. У оба случаја, ипак, у појави полуинтелектуалца укрштају се – са различитом снагом – културолошка и идеолошка дејства. Отуд је његова појава прецизан показатељ природе и снаге друштвених сила и у нашим околностима. Када је полуинтелектуалац живи учесник процеса вођених духом самопорицања, он се у њима пресудно легитимише подршком страних чинилаца и присуством страних моћи. Но, када се полуинтелектуалац проналази у кретањима српске националне лажи, он се легитимише подршком привидно национално оријентисаној власти. Како су и једна, и друга политичка оријентација – у колонијално-окупационој ситуацији – везане за стране чиниоце, онда полуинтелектуалац окренут властима, са високо подигнутом заставом националних вредности, суштински обавља посао битан за стране чиниоце: у оној фази када се историјско кретање не може извести на други начин. Његова фигура је од значаја зато што одсликава општа и лична својства доминантног интелектуално-политичког типа у српској култури XX века: поготово у подручју националне политичке оријентације.“
Савремени, пак, полуинтелектуалац више не служи само својим каријерним интересима. У 21. веку он је или слуга колонијалне политике, или „привидно националне оријентисане власти“. У оба случаја, он „обавља посао битан за стране чиниоце”, али на другачији начин.
Да би ова лаж била демаскирана, пред читаоцем је књига Полуинтелектуалац и национална политика.
Из првог поглавља
„У грађанском друштву, полуинтелектуалац је превасходно плод дејстава културе на јавни живот. У комунистичком (идеолошком) друштву, полуинтелектуалац је превасходно вођен идеолошком легитимацијом. У оба случаја, ипак, у појави полуинтелектуалца укрштају се – са различитом снагом – културолошка и идеолошка дејства. Отуд је његова појава прецизан показатељ природе и снаге друштвених сила и у нашим околностима. Када је полуинтелектуалац живи учесник процеса вођених духом самопорицања, он се у њима пресудно легитимише подршком страних чинилаца и присуством страних моћи. Но, када се полуинтелектуалац проналази у кретањима српске националне лажи, он се легитимише подршком привидно национално оријентисаној власти. Како су и једна, и друга политичка оријентација – у колонијално-окупационој ситуацији – везане за стране чиниоце, онда полуинтелектуалац окренут властима, са високо подигнутом заставом националних вредности, суштински обавља посао битан за стране чиниоце: у оној фази када се историјско кретање не може извести на други начин. Његова фигура је од значаја зато што одсликава општа и лична својства доминантног интелектуално-политичког типа у српској култури XX века: поготово у подручју националне политичке оријентације.“
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Полуинтелектуалац и национална политика
Издавач: Catena mundi
Страна: 126 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: А5 cm
Година издања: 2021
ИСБН: 978-86-6343-150-8
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (