Аутор: Данијела Станковић
Страна: -
► Остали детаљи

А ваздух траје. Воде дишу. Људи у трајању и дисању испуњење и грабе сутрашњицу. Тако ће они до судњег дана и даље - несвесни шта их није снашло. На делићу земље, у ситној изби времена, на сву (не)срећу, две половине Љубави из обрасца Судбине и решења Тајне, мимоишле су се за немерљиви део простора да се никада не сретну. Нема репризе. Ни константе нису константне.