Аутор: приредио Јован Србуљ
Страна: 430
► Остали детаљи

Пред Богом и пред собом треба да скинемо хаљину која нас је улепшавала и наше мане скривала, хаљину намирисану културним самоуслађивањем и самообманом, па онда да погледамо на гној своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршенија хигијена човекова. Обуздајмо себе, своју душевнотелесну издвојеност. Почнимо са храном...

Пост открива сву нашу непостојаност, целу нашу човечанску, душевну оскудност. Пост испољава моћ Божју која дејствује у тој душевној оскудности, сиромаштву и слабости људској. А то је велико достигнуће поста у питању човечјег самопознања и познања Бога. Затим, пост човеку открива његову двојакост, постојање двају живота у њему: душевнотелесног и духовног.

У своме спољашњем изражају, наравно, пост је и вежбањеу смислу стицања и Продубљивања духовног искуства. Он је увежбавање тела и душе, јачање осећања, чишћење ума, обезбеђење нашег животног брода ради сусрета вечности...

Пост јача гледање на сву пролазност овога света и стварност будућег света. Пост продубљује осећање одговорности за земаљски живот, за сваки поступак и реч, за сваки тренутак. Потстичући нас на сазнање наше слабости, пост нам олакшава племенитији и душевнији однос према манама наше околине.


Садржај

Пост, 5
Једнодневни годишњи постови, 9
Седмични једнодневни постови, 9
Трапаве седмице, 9

НЕОПХОДНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА ЗА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ
Неопходност и значај поста у делатном (подвижничком) хришћанском благочешћу, 10
Својства истинског поста, 16
Плодови светог поста, 19
О посту из Добротољубља, 20

Свети Јефрем Сиријски
О ПОСТУ
Беседа прва, 22
Беседа друга, 22

Преподобни Марко Подвижник
О ПОСТУ И СМИРЕНОСТИ, 26

Свети Василије Велики Кесаријски
ПРВА БЕСЕДА О ПОСТУ, 28
ДРУГА БЕСЕДА О ПОСТУ, 35

Свети Јован Златоусти
БЕСЕДА О ПОСТУ, КАО И О ПРОРОКУ ЈОНИ, ДАНИЛУ, И О ТРИ МЛАДИЋА. ИЗГОВОРЕНА ПРЕД НАСТУПАЊЕ СВЕТОГА ПОСТА, 41
БЕСЕДА О ПОСТУ, ИЗГОВОРЕНА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, 48
БЕСЕДА О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ, 56

Преподобни Симеон Нови Богослов
БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА О ТОМЕ ДА СПАСОНОСНИ ПОСТ ТРЕБА ЧУВАТИ И ДРЖАТИ НЕ САМО ТОКОМ ПРВЕ НЕДЕЉЕ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ НЕГО И ТОКОМ СВИХ ОСТАЛИХ, 60

БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ ПРИЛИКОМ ЧИЊЕЊА ДОБРИХ ДЕЛА КОЈЕ СЕ ЗАХТЕВА У ВРЕМЕ ПОСТА, И О ЋУТАЊУ;
О ТОМЕ КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ИСТИНСКИ ПОДВИЗАВАЈУ ТРЕБА ДА ПРОВОДЕ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТА, 63

Свети Јован Кронштатски
ПОСТ, 68

Патријарх српски Павле
О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ, 74

Митрополит Амфилохије (Радовић)
СВЕТИ ПОСТ ТЕЛА И ДУШЕ
У сусрет Божићном посту, 76
Црквени пост, вегетаријанство и дијета, 79
Храна мијења философију живота, 80
Четрдесетодневни Васкршњи Пост, 83
Пост промјена философије живота, 85
Човјек је оно што поједе, 86
Смисао прве Божије заповијести, 87
Умовредна гордост и смиреноумље, 88
Позив на тјелесни и духовни пост, 89

Епископ Венијамин (Милов)
ШТА ЈЕ ТО ХРИШЋАНСКИ ПОСТ?, 90
ТЕЛЕСНИ ПОСТ, 90
ДУШЕВНИ ПОСТ, 91
Смирење, 93
Молитве покајања, 93
Милосрђе, 94
ДУХОВНО БЛАГОДАТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА, 96
Духовнообновитељски смисао поста, 96
Благодатни смисао поста, 97
ЗАКЉУЧАК, 98

Архимандрит Рафаил Карелин
ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, 98

Митрополит Јован (Сничев)
У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ СМИСАО ПОСТА?, 106

Ошац Александар Шмеман
ПОСНИ „СТИЛ ЖИВОТА”, 107

Константин Каварнос
ПОСТ И НАУКА, 111

Јеромонах Анатолије (Берастов)
ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ, 124
ХЛЕБ ЖИВОТА, 125

Архимандрит Јован Шаховски
ПСИХОЛОГИЈА ПОСТА, 127

Епископ Александар Семјонов Тјаншански
АСКЕТИКА ПО УЧЕЊУ ОТАЦА ЦРКВЕ, 135

Монах Јаков
„ГОСПОДЕ И ВЛАДИКО ЖИВОТА МОГА,”
Размишљања о молитви у вези са савременим животом, 146

КРОЗ ВЕЛИКИ ПОСТ

Новомученик Сергије Мечев
ПОСНИ ТРИОД ШКОЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА, 158
Недеља о царинику и фарисеју, 158
Недеља о блудном сину, 159
Недеља о Страшном суду - Месопусна, 159
Сиропусна седмица, 151
Успомена на све свете који су у посту заблистали, 162
Сећање на изгнанство из раја, 154
Прва седмица Великог поста - Чиста, 164
Недеља Православља, 165

Свети Атанасије Велики
ТРЕЋА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 166
ПЕТА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 171

Преподобни Теодор Студит
ПОУКЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ
ПОУКА У НЕДЕЉУ О ЦАРИНИКУ И ФАРИСЕЈУ
О чувању заповести Божијих и о праведној осуди грешника
који живот проводе у лењости, 175
ПОУКА У НЕДЕЉУ БЛУДНОГ СИНА
О уздржању и о предстојећем исповедништву, 177
ПОУКА У МЕСОПУСНУ НЕДЕЉУ
О великом и светлом дану Другог доласка Господа нашег Исуса Христа, 179
ПОУКА У ПЕТАК СИРОПУСНЕ НЕДЕЉЕ
О уздржању и молитви, 180
ПОУКА У СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ
О посту и о томе да се истински пост истинског послушника састоји у одсецању сопствене воље, 182
ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О посту, бестрашћу и чистоти, 184
ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О томе да своје вечно пребивалиште треба да украшавамо божанственом добродетељу, 186
ПОУКА У ПРВУ НЕДЕЉУ ПОСТА - НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА
О томе да се у божанственим подвизима не треба подвизавати преко сопствене снаге, и да душу треба хранити духовним созерцањима, 187
ПОУКА У СРЕДУ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О томе да душу треба чувати од смртоносних страсти, 189
ПОУКА У ПЕТАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О једнодушности и љубави, и о томе да треба храбро подносити напоре добродетељи, како бисмо задобили Царство Небеско, 190
ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ПОСТА
О томе да дане поста треба проводити кротко и у миру, са надом у вечни живот, 191
ПОУКА У СРЕДУ ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О нашем изненадном одласку одавде, и о томе да треба пажљиво да чувамо свој ум од недоличних телесних жеља, 192
ПОУКА У ПЕТАК ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
Подстицај на пост и друге добре подвиге, 194
ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА
О хришћанима умореним од стране Бугара зато што нису хтели да окусе меса током Свете четрдесетнице, 195
ПОУКА НА ПРАЗНИК СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА О подражавању страдањима Христовим, 197
ПОУКА НА БЛАГОВЕСТИ О тајни Ваплоћења Господа нашег Исуса Христа и о томе да смо дужни духовно да празнујемо, 198
ПОУКА У СРЕДУ КРСТОПОКЛОНУ
О томе да је садашња пролазна Пасха праобраз и слика будуће вечне Пасхе и трпљења, 199
ПОУКА У ПЕТАК СРЕДЊЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
Када умртвимо телесне страсти и васкрснемо добродетељима, тада ћемо празновати Пасху Господу Богу нашем, 201
ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА СРЕДОПОСНУ
О томе, да треба све више и више да се обнављамо, кроз трпљење видљивих и невидљивих искушења која нам се догађају, 202
ПОУКА У СРЕДУ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О томе да се не треба препуштати лењости у време припреме за причешћивање Пречистим Тајнама, 203
ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
Како се може постићи то, да се без напора подвизавамо у чињењу добродетељи, 205
ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ПОСТА
Они који без клонућа током читавог свог живота подносе патње и невоље, удостојиће се од Бога велике и неизрециве радости, 207
ПОУКА У СРЕДУ ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О крају поста и пред отварање манастира, 208
ПОУКА У ПЕТАК ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
О томе да треба да се чувамо од ђавољих подвала, 209
БЕСЕДА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ ПОСТА НА ЦВЕТИ О томе, да не треба да очајавамо, него да будемо одважни у делу на које нас је призвао Бог, 211
ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ
О спасоносним страдањима Христовим,о смиреномудрености и трпљењу, 212
ПОУКА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
О страшним страдањима Господа нашег Исуса Христа, 214
ПОУКА НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, 216
ВАСКРШЊА БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗААТОУСТА, 217

Свети Игњатије Брјанчанинов
БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ
ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА
О штетности лицемерја, 218
ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 221
БЕСЕДА БРАЋИ НАКОН ПРИЧЕШЋИВАЊА СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА, 224
БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
О Православљу, 224
ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
Значај поста за човека, 230
ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
О ношењу крста, 233
ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
Значај поста у односу на пале духове, 237
ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
Сједињење поста са милошћу и молитвом, 241
ПРВА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 246
ДРУГА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 248
БЕСЕДА НА ВЕЧЕРЊОЈ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 249

Свети Теофан Затворник
О ПОКАЈАЊУ, ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА И ИСПРАВЉАЊУ ЖИВОТА
Беседе Преосвећеног Теофана на Свету четрдесетницу и недеље припреме за њу
1. У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 253
2. У исту недељу, 256
3. У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 260
4. У исту недељу, 263
5. У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 267
6. У исту недељу, 269
7. У исту недељу, 272
8. У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 277
9. У исту недељу, 279
10. У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 282
11. У исти дан, 284
12. У исти дан, 288
13. У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 290
14. У исти дан, 293
15. У СУБОТУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА, 296
16. У исти дан, 297
17. У исти дан, 299
18. У исти дан, 302
19. У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 304
20. У исту недељу, 306
21. У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 310
22. У исту недељу, 314
23. У исту недељу, 316
24. У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 319
25. У исту недељу, 322
26. У исту недељу, 325
27. У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 328
28. У исту недељу, 331
29. У исту недељу, 334
30. У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 338
31. У исту недељу, 341
32. У исту недељу, 346
33. У УТОРАК СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 348
34. У СРЕДУ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 351
35. НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 353
36. У исти дан, 356
37. У исти дан, 358

Свети Јован Кроншшашски
БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ
БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 361
БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 362
БЕСЕДА У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 367
БЕСЕДА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 368
ПОУКЕ У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 372
ПОУКЕ У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 374
БЕСЕДА О ПОКАЈАЊУ, 375
БЕСЕДА О ПРИЧЕШЋУ И СВЕТИМ ТАЈНАМА, 378
БЕСЕДА У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, 379
БЕСЕДА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 381
ПОУКЕ У ДРУГОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 382
ПОУКЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 384
БЕСЕДА У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 385
БЕСЕДА У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 387
БЕСЕДА У ПЕТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 388
БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, 391
ПОУКЕ У ВЕЛИКУ СРЕДУ, 393
ПОУКЕ ИСПРЕД ПЛАШТАНИЦЕ НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 393
ПОУКА НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 395
БЕСЕДА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК, 397
ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, 398

Свети Владика Николај (Велимировић)
СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ
ПРВА НЕДЕЉА, 400
ДРУГА НЕДЕЉА, 401
ТРЕЋА НЕДЕЉА, 402
ЧЕТВРТА НЕДЕЉА, 404
ПЕТА НЕДЕЉА,
ШЕСТА НЕДЕЉА, 406
СЕДМА НЕДЕЉА,
НЕДЕЉА СИРОПУСНА, 408

ПРАВИЛА ПОСТА, 416

Одељак из књиге

Пост

Пост као установа (одредба) Цркве има за цилљ да допринесе превладавању духовних стремљења над телесним. Пост је време самоиспитивања, припрема за покајање и причешће, њиме се умртвљује тело које ако мазимо постајемо мртви душом, он је средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем. Пост није уздржање само од хране (телесни пост) већ и уздржање од сваког зла и греха (духовни пост), које подразумева и појачано чињење добра (милостиње, доброчинства, измирења) и молитве, и друга дела љубави према Богу и ближњима. Тело се чисти и освећује уздржањем од хране и пића, а душа: молитвама, читањем Светог Писма и дела Светих Отаца Цркве, и врлинама. Док се пости ваља се чувати од тражења нових задовољстава у храни. У највећој мери се морамо уздржавати од страсти у току поста и пред причешће Светим Тајнама.

Пост је постојао још у Старом Завету. Његово оснивање поклапа се са настанком саме Цркве; основан је на примеру Исуса Христа (Мт. 4,2) и апостола (Дела 13,14). У Новом Завету се пуно пута помиње како Господ благосиља и користи посну храну, изузимајући време једења пасхалног јагњета. Сви светитељи, како Старог тако и Новог Завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочују је између осталог и постом. Неки од најстаријих црквених писаца Иполит, Тертулијан, Епифаније, Августин, Јероним говоре да су апостоли установили пост од 40 дана подобно примерима Мојсија (2 књ. Мој. 34,28), Илије (l. кн>. о цар. 19,8) и самог Исуса Христа Који је постио 40 дана у пустињи. Отуд је и најстарији назив главног, или Великог хришћанског поста: Четрдесетница.

У древној Цркви пост је био веома строг и огледао се или у неједењу више или мање времена, или у свакодневном сухоједењу али не пре вечери. „Апостолске установе” (ст. 17) установљују пост који се састоји у једењу само хлеба и поврћа, забрањујући месо и вино. На Западу, према Тертулијановом сведочанству, сухоједење је као облик поста постојало од 2. века. На Истоку, по Валсамону, сухоједење (воће и поврће) постојало је као облик поста до 12. века, а на Западу до 7. века, када се посним јелима почело сматрати не само поврће већ и риба. Ипак се, чешће, сама замена меса рибом сматра веома слабим начином поста. Без крајње здравствене нужде не треба нарушавати пост којим се одстрањује храна која раздражује организам.

Државно законодавство на Истоку и Западу било је покровитељ поста. У дане Великог поста затварала су се сва позоришта, игре, обустављала се трговина месом, затварале су се продавнице (осим оних које су продавале најнужније ствари), суд није радио. То је било време доброчинства. Робови су се ослобађали од послова и често пуштали на слободу. Велики пост је првенствено био време проповеди у храмовима. С појавом монаштва пост је постао један од монашких завета и саставни део монашког живота. Пост је и оштро делио хришћане од пагана који су навикли да често једу.

Постови Православне Цркве деле се на вишедневне и једнодневне. Вишедневни постови одговарају четирима годишњим добима. Позивају нас на духовну обнову у славу Божију. Вишедневним припадају следећи постови:

1) ВЕЛИКИ ПОСТ који се састоји од Велике четрдесетнице и предваскрсшњег поста (тј. Страсне седмице, седмице Страдања Христових), он се не прекида и траје заједно 48 дана, а почиње после поклада.

а) Свету четрдесетницу установили су још апостоли а Својим примером осветио га је Господ наш Исус Христос. Сами апостоли веома су строго држа ли тај пост и свим хришћанима заповедали су да га поштују до у танчине. Почиње од понедељка после Сиропусне недеље и траје 40 дана, до Страсне седмице, у току које се такође пости и то веома строго. У току прве седмице Великог поста Православна Црква налаже највиши степен поста (као и у току Страсне седмице пре свега Велики петак и Велика субота), а нарочито прва два дана када се, наравно ко може, треба потпуно уздржати од хране и воде, до среде после Литургије.

Наследници апостола, Свети Оци и црквени учитељи, држећи се до у танчине апостолских правила о посту, опомињали су хришћане да посте Велики пост, који представља време покајања, укроћења плоти и саучествовања у спасоносним страдањима Господњим. „Не занемарујте Четрдесетницу ”, пише свети Игњатије Богоносац хришћанима у Филипима, „она је подражавање живота Христовог”.

У молитвама и песмама Посног Триода (богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих или Осмогласник), такође нам се непрестано упућују подстицаји на покајање и пошћење. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва Великопосна богослужења у складу су са тим покајним расположењем. На Литургији Пређеосвећених Дарова Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „Господе и Владико живота мога!”, у којој је преподобни Јефрем Сиријски запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија (која је дужа од уобичајене Литургије Св. Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, после које у старини није могла бити практикована уобичајена трпеза љубави, а у дане када нема Литургије великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије. Обавезно се током Великог поста суботом врши помињање упокојених (молитве за њих). Суботом и недељом не пости се тако строго,то су дани одмора од седмичног поста.

Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју се чита велики покајни канон светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља” и тога се дана у саборним црквама свенародно утврђује истинита вера и анатемишу јереси.

Треће недеље Часнога поста врши се поклоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у данима жалости, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио крсна страдања ради грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном” и обележена је тиме што се свети Крст износи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон светог Андреја Критског и канон у част Марије Египатске, што се назива „стајањем Марије Египатске или, понекад, Андрејево стајање”. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице”. Петак шесте седмице поста представља управо окончање Свете четрдесетнице. Тога дана света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну седмицу), а следећи дан тзв. Лазарева субота већ не потпада под Свету четрдесетницу.

Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом.у Св. четрдесетници Црква онемогућава распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због грехова. У ове дане звони се једнолично и доста ређе. Обавезни су велики молитвени поклони до земље. Црквене одежде су много сиромашније, а и боје су тамне. Осветљење храма је слабије, кађење тамјаном и отварање царских двери много ређе. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу симболизују јорданску пустињу у којој је наш Господ Искупитељ 40 дана постио, дајући Својим постом основ светој и великој Четрдесетници. На још један начин Црква у дане Великог поста у нашим душама појачава скрушеност за грехе тиме што не дозвољава венчања, рођендане, одласке на позоришне представе, забаве и весеља. У Великом посту све је у знаку скрушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, да би се тако винула у висину, Богу и Спаситељу нашем.

б) Пост Страсне седмице. После Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице Великог поста, надовезује се пост Страсне седмице, установљен зарад најсветијих Господњих страдања претрпљених за нас од Великог понедељка до Велике суботе Црква се живо сећа Господњих страдања. Треба напоменути да се и Велика субота најстрожије пости из простог разлога јер је и сам Творац тада био у гробу.