Knjige▹Pravoslavlje▹Библија / Свето писмо ☞ Pravoslavlje▹Православни јерарси▹Оливер Суботић протопрезвитер
Потомцима на дар: Поуке по Светом Писму
Огледање у Еванђељу
Књига која је пред Вама представља својеврсни лични доживљај живота у Христу и еванђелски утемељену грађевину једног духовног искуства. Када таква књига долази од човека успешног и потврђеног, како у својој породици тако и у друштву, онда она свакако буди интересовање и пажњу.
Оно што је упечатљиво у њеном сведочењу еванђелског начина живота и стилу писања јесте изразита бескомпромисност, без „умекшавања" или извештаченог балансирања. У овој књизи се светлост и тама означавају својим именом и њен аутор се нигде не труди да пронађе нешто између, већ своју пажњу улаже у верност Христовом учењу до последње јоте. „Нема слуге да је већи од господара свога“ - стога ни слуга Божији Зоран Манасијевић не покушава да направи било какав компромис са популарним овосветским учењима.
Увек је част када упознате хришћанина попут Зорана Манасијевића: таквим људима хришћанство није ни традиција ни национално обележје нити општа култура, већ начин живота у коме је Христос темељ бића. Камо среће да данас имамо више таквих људи - ово друштво би свакако изгледало далеко боље. Ако би се само еванђелска максима о томе да не чинимо другоме ништа што не бисмо желели да други чине нама применила у пракси, не би била потребна никаква друга социјална концепција за „мир свега света“. Нажалост, свет је данас прихватио друге максиме, које се ослањају пре свега на интерес, профит и моћ. Одбацујући Еванђеље Христово савремена цивилизација је доспела до тога да је „човек човеку вук“ уместо да му је брат. На ту чињеницу нас Зоран опомиње све време када на страницама ове књиге предаје завештања својим телесним (и духовним) потомцима: да буду верни Христу и да се држе завета отаца и праотаца. Сваки домаћин који себе сматра хришћанином би на првом месту требало да остави своме потомству слично завештање, било усмено или писмено, као путоказ у живот вечни.
Манасијевић нам једноставним примерима показује и то колико Свето Писмо даје одговоре на сва животна питања савременог човека. Данас, међутим, ретко ко редовно чита ту књигу када би се извршило истраживање о томе колико је Срба прочитало макар једно Еванђеље, резултати би били поражавајући. Стога нас аутор подсећа на непролазну вредности еванђелских речи и на на-ше вечно назначење у вези са њима.
Вероватно ће бити и критичара ове књиге. Неко ће можда приметити то да је она сувише усмерена ка изобличавању греха као таквог, те да би требало да садржи и неке „ведрије“ теме. Други ће можда имати замерку на стил писања. Трећи би можда желели да виде и научну апаратуру, поготово у неким провокативним деловима који се односе на неке историјске догађаје. Но ова књига свакако није замишљена ни као свеобухватни приручник ни као књижевно дело нити као научна студија. Њен допринос је у домену спасења човека, што је
далеко најважније поље. Стога ће круг њених читалаца бити међу „обичним" људима који су жељни Истине Христове и Живота Вечног и који себе желе да одмере у светлости Еванђеља, у овом случају проживљеног од стране једног искреног и даровитог хришћанина.
Презвитер Оливер Суботић главни и одговорни уредник Православног мисионара
Књига функционалне распетости
„Потомцима на дар“ Зорана Манасијевића већ у наслову дефинише габарите ауторове списатељске амбиције. Дакле, Манасијевић је своје „Поуке по Светом писму“ намијенио својим потомцима: својој дјеци, те њиховој дјеци, Већ су настала времена у којима се тешко одржати на уској стази која води ка спасењу душе и вјечном животу, а најава су горим. „Потомцима на дар“ је родитељска брига човјека који зна за Бога, који вјерује Богу, који вјерује да су Његове поуке сачуване у Јеванђељу истина свих времена, апсолутна истина, неоштећена нестабилним људским умовањем. „Што ће бити са мојом дјецом, са унучадима, тек праунучадима, “, брижи сваки одговорни родитељ и моли се Богу да их сачува, да не отпадну од Њега, да их не прогута материјалистички, плотни систем вриједности безвјерја, који је већ данас тако агресиван.
Ту природну родитељску бригу Зоран Манасијевић укоричио је у књигутестамент. Али, увјерен сам, ово Манасијевићево завјештање, слично оном литерарном Стефана Немање, изаћи ће у свијет, да буде на корист многима.
Манасијевић није теолог. Није ни монах подвижник. Он је човјек техничке струке, изузетно успјешан у својој професији (помоћник је генералног директора Електропривреде Србије). Тим прије, у овом времену наглашене тенденције остваривања друштвеног успјеха пењањем уз лествице богодступништва, импресионира већ само његово интересовање за јеванђељске истине, а колико тек његово настојење да му оне буду путоказ кроз земни живот. Он је у Светом писму као риба у води.
„Потомцима на дар“ је провокативна књига. Манасијевићев доживљај неких ставова из Светог писма биће оцијејењен строгим, чак и дискутабилним; других питким, који логички ум отварају у дивноткану стазу ка Царству небеском. И та функционална распетост између одлучности у одбрани вјере светог Николаја Мирликијског и златоустовског дара за мисију Цркве светог Николаја Српског, ударила је печат на Манасијевићеву књигу и дала јој посебну драж.
Свештеник Јован Пламенац
Предговор
Пријатељи су ме саветовали да напишем књигу. Пре тога нисам активно размишљао о томе. Чак и онда када сам добио предлог, учинило ми се да је писање књиге у којој би цитирао Свето писмо сувише гордо за неког као што сам ја. Ипак, убрзо сам се одлучио да покушам.
Писао сам оно о чему сам раније размишљао, разговарао и формирао ставове. У почетку, форма књиге није била одређена. Класификација тема успостављала се током писања да би тек на крају добила коначни облик.
Основна намена књиге је да остане као сведочанство и порука мојој деци и потомцима.
Откуда се јавила та потреба?
Свет је наоко све хуманији а у суштини све лукавији, перфиднији и бруталнији у намери да уништи истински идентитет сваког човека. То води потпуном духовном погубљењу људи. Многе веома зле и разарајуће ствари већ су наметнуте људима али су вешто замаскиране привидним добрим намерама.
Да би се овакве зле појаве и активности препознале потребно је одређено знање, неки духовни ниво. Често је неопходно и лично животно искуство а најпотребније је време да се у миру промишља о појавама које нас окружују. А све ово што је потребно, савремени свет вешто ускраћује појединцу и сваком даном је све горе.
Из тог разлога је већи део књиге конципиран као путоказ за препознавање неких честих и скривених превара савременог света, а посебно да се препознају носиоци тих превара. Везе између цитата из Светог писма и данашњице показују да су готово све идеје за варање људи веома старе. То значи да су и данашњи преваранти заправо плагијатори који само усаврашавају паковање преваре.
Најопсанији човеков непријатељ често је он сам. Стога, децо моја и потомци, не трошите сувише времена тражећи преваранте и фолиранте око вас. Преиспитујте се стално да се неки преварант није уселио у вас саме. Па ако га препознате одмах га истерајте напоље. Како? Схватићете и сами када га већ препознате.
Децо, најбољи начин да не застраните и потонете у мору лажи и превара је да се држите доброг. Отуда су и написани делови књиге који описују какви треба да будемо и како да се развијамо према Божјој замисли.
Родитељска брига да духовно не одлутате и затупите и удаљите се од нашег Оца небеског и Господа Исуса Христа надјачала је мој страх да ће ми писање потхрањивати гордост. Зато вас молим да не прелазите олако преко ове родитељске бриге и страха.
Садржај
Огледање у Еванђељу, 5
Књига функционалне распетости, 9
Предговор, 11
Захвалности, 13
1. ГРЕСИ КОЈЕ НЕ ПРИЗНАЈЕМО
1.1. Незахвалност, 17
1.2. Зле мисли, 19
1.3. Зао језик, 21
1.4. Хвалисавост, 23
1.5. Лењост, 25
1.6. Незнање, 27
1.7. Саможива рационалност, 31
1.8. Површност, брзоплетост, 33
1.9. Лицемерство, 35
1.10. Неслога, раздор, 37
1.11. Недостатак љубави, 39
1.12. Маска праведности, 41
1.13. Погрешни приоритети, 43
1.14. Лоше друштво, 45
1.15. Сујеверје, чаробњаштво, 47
1.16. Завист, 49
1.17. Бескористан рад, 51
1.18. Ласкање (похвале са интересом), 53
1.19. Осветољубивост, 55
1.20. Клетва, 57
1.21. Тврдичлук, шкртост, 59
1.22. Самооправдање, 61
1.23. Непослушност и лажна послушност, 63
1.24. Малодушност, 66
1.25. Колективна одговорност, 68
1.26. Овоземаљски понос, 72
1.27. Безбожништво, 74
1.28. Злоупотреба Божјих дарова, 78
1.29. Стопама првог револуционара, 80
1.30. Вавилонска кула, 85
1.31. Истеривачи правде, 87
1.32. Гнев природан и гнев погубан, 89
1.33. Упорно неверовање, 91
1.34. Ствараоци метежа, 94
1.35. На погрешној фреквенцији, 96
1.36. Страх од одрастања, 98
1.37. Више од поштовања 10 заповести, 100
1.38. Лакоћа потцењивања, 102
1.39. Ко о чему нечисти о нечистом, 104
2. ИСТИНЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
2.1. Прво од три најважнијих знања, 109
2.2. Људска историја у пар речи, 112
2.3. Поново вечност, 114
2.4. Почетак зрелости, 118
2.5. Суштина живота, 122
2.6. Нада траје дуже од живота, 124
2.7. Савршенство стварања, 127
2.8. О пореклу зла, 129
2.9. Због чега страдају праведници
у овом свету?, 133
2.10. Христос Васкрсе, 137
2.11. Христова Црква и данас живи, 140
2.12. Привремено раздвојени, 144
3. УЧИМО ОД БОГА
3.1. Живот и рад у Божијем ритму, 149
3.2. Дуготрпељивост,
3.3. Брига о незнанима, 157
3.4. Истрајност у доброј молитви, 159
3.5. Колекционари узалудних похвала, 162
3.6. Милост изнад правде, али никада против ње, 164
3.7. Премудрост простим, 166
3.8. Трпљење, 169
3.9. Жртвовања, 171
3.10. Живот је борба, 176
4. СМРТНИ ГРЕСИ
4.1. Осуђивање других пречица за пакао.183
4.2. У мамоновој служби, 187
4.3. У корову стомакоугађања, 193
4.4. Блуд - главни џелат људских душа.196
4.5. Очајање, 199
4.6. Ђаволове колеге, 202
4.7. Избор „цимера” за вечност, 206
4.8. Гордост, 209
4.9. Убиство, 212
5. БОЖИЈИ ДАРОВИ ЗА СПАСЕЊЕ
5.1. Савршенство у несавршености, 219
5.2. Спасоносна крлетка, 223
5.3. Он ће то боље од нас, 227
5.4. Говор Хришћана, 229
5.5. Корени заборавности, 231
5.6. Исправно планирање, 233
5.7. Вера наша свакодневна, 235
5.8. Блаженство по мери вере, 238
5.9. Моћ вере, 240
5.10. Вера није само реч, 243
5.11. Припрема је наша, а одлука Божја, 248
5.12. Вечито у пролазном, 251
5.13. У радости се хришћанин препознаје , 256
5.14. Да у тражењу изгубљених оваца
и сами не залутамо, 258
5.15. Петар, Павле и разбојник, 260
5.16. Небеска Божија служба на земљи, 264
6. БИСЕРИ У ДЕТАЉИМА
6.1. Постојаност, 269
6.2. Он неће одустати, морамо га победити, 271
6.3. Не губимо време у недостојним молитвама, 273
6.4. Покајање или самообмана, 275
6.5. Погледајмо боље око нас, 277
6.6. Погрешан пут нас не може одвести Богу, 279
6.7. И праведници ће се уморити, 281
6.8. Скривена лукавства, 283
6.9. Нема попуста унапред, 286
7. ПРЕД ПОВРАТАК ВЕЧНОСТИ
7.1. Науке истините и науке лажне, 291
7.2. Вртлози лагања, 297
7.3. Не рачунајмо на изговоре, 300
7.4. Последња карика зла, 302
7.5. Последња шанса за последње људе, 304
7.6. Хуманизовано усмрћивање, 308
7.7. Љубав као државни непријатељ бр. 1, 310
7.8. Закаснело отрежњење, 312
7.9. Долазак судије и крај привременог, 314
7.10. Бесмислено је, и погубно, негирати Божје речи, 316
Књига која је пред Вама представља својеврсни лични доживљај живота у Христу и еванђелски утемељену грађевину једног духовног искуства. Када таква књига долази од човека успешног и потврђеног, како у својој породици тако и у друштву, онда она свакако буди интересовање и пажњу.
Оно што је упечатљиво у њеном сведочењу еванђелског начина живота и стилу писања јесте изразита бескомпромисност, без „умекшавања" или извештаченог балансирања. У овој књизи се светлост и тама означавају својим именом и њен аутор се нигде не труди да пронађе нешто између, већ своју пажњу улаже у верност Христовом учењу до последње јоте. „Нема слуге да је већи од господара свога“ - стога ни слуга Божији Зоран Манасијевић не покушава да направи било какав компромис са популарним овосветским учењима.
Увек је част када упознате хришћанина попут Зорана Манасијевића: таквим људима хришћанство није ни традиција ни национално обележје нити општа култура, већ начин живота у коме је Христос темељ бића. Камо среће да данас имамо више таквих људи - ово друштво би свакако изгледало далеко боље. Ако би се само еванђелска максима о томе да не чинимо другоме ништа што не бисмо желели да други чине нама применила у пракси, не би била потребна никаква друга социјална концепција за „мир свега света“. Нажалост, свет је данас прихватио друге максиме, које се ослањају пре свега на интерес, профит и моћ. Одбацујући Еванђеље Христово савремена цивилизација је доспела до тога да је „човек човеку вук“ уместо да му је брат. На ту чињеницу нас Зоран опомиње све време када на страницама ове књиге предаје завештања својим телесним (и духовним) потомцима: да буду верни Христу и да се држе завета отаца и праотаца. Сваки домаћин који себе сматра хришћанином би на првом месту требало да остави своме потомству слично завештање, било усмено или писмено, као путоказ у живот вечни.
Манасијевић нам једноставним примерима показује и то колико Свето Писмо даје одговоре на сва животна питања савременог човека. Данас, међутим, ретко ко редовно чита ту књигу када би се извршило истраживање о томе колико је Срба прочитало макар једно Еванђеље, резултати би били поражавајући. Стога нас аутор подсећа на непролазну вредности еванђелских речи и на на-ше вечно назначење у вези са њима.
Вероватно ће бити и критичара ове књиге. Неко ће можда приметити то да је она сувише усмерена ка изобличавању греха као таквог, те да би требало да садржи и неке „ведрије“ теме. Други ће можда имати замерку на стил писања. Трећи би можда желели да виде и научну апаратуру, поготово у неким провокативним деловима који се односе на неке историјске догађаје. Но ова књига свакако није замишљена ни као свеобухватни приручник ни као књижевно дело нити као научна студија. Њен допринос је у домену спасења човека, што је
далеко најважније поље. Стога ће круг њених читалаца бити међу „обичним" људима који су жељни Истине Христове и Живота Вечног и који себе желе да одмере у светлости Еванђеља, у овом случају проживљеног од стране једног искреног и даровитог хришћанина.
Презвитер Оливер Суботић главни и одговорни уредник Православног мисионара
Књига функционалне распетости
„Потомцима на дар“ Зорана Манасијевића већ у наслову дефинише габарите ауторове списатељске амбиције. Дакле, Манасијевић је своје „Поуке по Светом писму“ намијенио својим потомцима: својој дјеци, те њиховој дјеци, Већ су настала времена у којима се тешко одржати на уској стази која води ка спасењу душе и вјечном животу, а најава су горим. „Потомцима на дар“ је родитељска брига човјека који зна за Бога, који вјерује Богу, који вјерује да су Његове поуке сачуване у Јеванђељу истина свих времена, апсолутна истина, неоштећена нестабилним људским умовањем. „Што ће бити са мојом дјецом, са унучадима, тек праунучадима, “, брижи сваки одговорни родитељ и моли се Богу да их сачува, да не отпадну од Њега, да их не прогута материјалистички, плотни систем вриједности безвјерја, који је већ данас тако агресиван.
Ту природну родитељску бригу Зоран Манасијевић укоричио је у књигутестамент. Али, увјерен сам, ово Манасијевићево завјештање, слично оном литерарном Стефана Немање, изаћи ће у свијет, да буде на корист многима.
Манасијевић није теолог. Није ни монах подвижник. Он је човјек техничке струке, изузетно успјешан у својој професији (помоћник је генералног директора Електропривреде Србије). Тим прије, у овом времену наглашене тенденције остваривања друштвеног успјеха пењањем уз лествице богодступништва, импресионира већ само његово интересовање за јеванђељске истине, а колико тек његово настојење да му оне буду путоказ кроз земни живот. Он је у Светом писму као риба у води.
„Потомцима на дар“ је провокативна књига. Манасијевићев доживљај неких ставова из Светог писма биће оцијејењен строгим, чак и дискутабилним; других питким, који логички ум отварају у дивноткану стазу ка Царству небеском. И та функционална распетост између одлучности у одбрани вјере светог Николаја Мирликијског и златоустовског дара за мисију Цркве светог Николаја Српског, ударила је печат на Манасијевићеву књигу и дала јој посебну драж.
Свештеник Јован Пламенац
Предговор
Пријатељи су ме саветовали да напишем књигу. Пре тога нисам активно размишљао о томе. Чак и онда када сам добио предлог, учинило ми се да је писање књиге у којој би цитирао Свето писмо сувише гордо за неког као што сам ја. Ипак, убрзо сам се одлучио да покушам.
Писао сам оно о чему сам раније размишљао, разговарао и формирао ставове. У почетку, форма књиге није била одређена. Класификација тема успостављала се током писања да би тек на крају добила коначни облик.
Основна намена књиге је да остане као сведочанство и порука мојој деци и потомцима.
Откуда се јавила та потреба?
Свет је наоко све хуманији а у суштини све лукавији, перфиднији и бруталнији у намери да уништи истински идентитет сваког човека. То води потпуном духовном погубљењу људи. Многе веома зле и разарајуће ствари већ су наметнуте људима али су вешто замаскиране привидним добрим намерама.
Да би се овакве зле појаве и активности препознале потребно је одређено знање, неки духовни ниво. Често је неопходно и лично животно искуство а најпотребније је време да се у миру промишља о појавама које нас окружују. А све ово што је потребно, савремени свет вешто ускраћује појединцу и сваком даном је све горе.
Из тог разлога је већи део књиге конципиран као путоказ за препознавање неких честих и скривених превара савременог света, а посебно да се препознају носиоци тих превара. Везе између цитата из Светог писма и данашњице показују да су готово све идеје за варање људи веома старе. То значи да су и данашњи преваранти заправо плагијатори који само усаврашавају паковање преваре.
Најопсанији човеков непријатељ често је он сам. Стога, децо моја и потомци, не трошите сувише времена тражећи преваранте и фолиранте око вас. Преиспитујте се стално да се неки преварант није уселио у вас саме. Па ако га препознате одмах га истерајте напоље. Како? Схватићете и сами када га већ препознате.
Децо, најбољи начин да не застраните и потонете у мору лажи и превара је да се држите доброг. Отуда су и написани делови књиге који описују какви треба да будемо и како да се развијамо према Божјој замисли.
Родитељска брига да духовно не одлутате и затупите и удаљите се од нашег Оца небеског и Господа Исуса Христа надјачала је мој страх да ће ми писање потхрањивати гордост. Зато вас молим да не прелазите олако преко ове родитељске бриге и страха.
Садржај
Огледање у Еванђељу, 5
Књига функционалне распетости, 9
Предговор, 11
Захвалности, 13
1. ГРЕСИ КОЈЕ НЕ ПРИЗНАЈЕМО
1.1. Незахвалност, 17
1.2. Зле мисли, 19
1.3. Зао језик, 21
1.4. Хвалисавост, 23
1.5. Лењост, 25
1.6. Незнање, 27
1.7. Саможива рационалност, 31
1.8. Површност, брзоплетост, 33
1.9. Лицемерство, 35
1.10. Неслога, раздор, 37
1.11. Недостатак љубави, 39
1.12. Маска праведности, 41
1.13. Погрешни приоритети, 43
1.14. Лоше друштво, 45
1.15. Сујеверје, чаробњаштво, 47
1.16. Завист, 49
1.17. Бескористан рад, 51
1.18. Ласкање (похвале са интересом), 53
1.19. Осветољубивост, 55
1.20. Клетва, 57
1.21. Тврдичлук, шкртост, 59
1.22. Самооправдање, 61
1.23. Непослушност и лажна послушност, 63
1.24. Малодушност, 66
1.25. Колективна одговорност, 68
1.26. Овоземаљски понос, 72
1.27. Безбожништво, 74
1.28. Злоупотреба Божјих дарова, 78
1.29. Стопама првог револуционара, 80
1.30. Вавилонска кула, 85
1.31. Истеривачи правде, 87
1.32. Гнев природан и гнев погубан, 89
1.33. Упорно неверовање, 91
1.34. Ствараоци метежа, 94
1.35. На погрешној фреквенцији, 96
1.36. Страх од одрастања, 98
1.37. Више од поштовања 10 заповести, 100
1.38. Лакоћа потцењивања, 102
1.39. Ко о чему нечисти о нечистом, 104
2. ИСТИНЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
2.1. Прво од три најважнијих знања, 109
2.2. Људска историја у пар речи, 112
2.3. Поново вечност, 114
2.4. Почетак зрелости, 118
2.5. Суштина живота, 122
2.6. Нада траје дуже од живота, 124
2.7. Савршенство стварања, 127
2.8. О пореклу зла, 129
2.9. Због чега страдају праведници
у овом свету?, 133
2.10. Христос Васкрсе, 137
2.11. Христова Црква и данас живи, 140
2.12. Привремено раздвојени, 144
3. УЧИМО ОД БОГА
3.1. Живот и рад у Божијем ритму, 149
3.2. Дуготрпељивост,
3.3. Брига о незнанима, 157
3.4. Истрајност у доброј молитви, 159
3.5. Колекционари узалудних похвала, 162
3.6. Милост изнад правде, али никада против ње, 164
3.7. Премудрост простим, 166
3.8. Трпљење, 169
3.9. Жртвовања, 171
3.10. Живот је борба, 176
4. СМРТНИ ГРЕСИ
4.1. Осуђивање других пречица за пакао.183
4.2. У мамоновој служби, 187
4.3. У корову стомакоугађања, 193
4.4. Блуд - главни џелат људских душа.196
4.5. Очајање, 199
4.6. Ђаволове колеге, 202
4.7. Избор „цимера” за вечност, 206
4.8. Гордост, 209
4.9. Убиство, 212
5. БОЖИЈИ ДАРОВИ ЗА СПАСЕЊЕ
5.1. Савршенство у несавршености, 219
5.2. Спасоносна крлетка, 223
5.3. Он ће то боље од нас, 227
5.4. Говор Хришћана, 229
5.5. Корени заборавности, 231
5.6. Исправно планирање, 233
5.7. Вера наша свакодневна, 235
5.8. Блаженство по мери вере, 238
5.9. Моћ вере, 240
5.10. Вера није само реч, 243
5.11. Припрема је наша, а одлука Божја, 248
5.12. Вечито у пролазном, 251
5.13. У радости се хришћанин препознаје , 256
5.14. Да у тражењу изгубљених оваца
и сами не залутамо, 258
5.15. Петар, Павле и разбојник, 260
5.16. Небеска Божија служба на земљи, 264
6. БИСЕРИ У ДЕТАЉИМА
6.1. Постојаност, 269
6.2. Он неће одустати, морамо га победити, 271
6.3. Не губимо време у недостојним молитвама, 273
6.4. Покајање или самообмана, 275
6.5. Погледајмо боље око нас, 277
6.6. Погрешан пут нас не може одвести Богу, 279
6.7. И праведници ће се уморити, 281
6.8. Скривена лукавства, 283
6.9. Нема попуста унапред, 286
7. ПРЕД ПОВРАТАК ВЕЧНОСТИ
7.1. Науке истините и науке лажне, 291
7.2. Вртлози лагања, 297
7.3. Не рачунајмо на изговоре, 300
7.4. Последња карика зла, 302
7.5. Последња шанса за последње људе, 304
7.6. Хуманизовано усмрћивање, 308
7.7. Љубав као државни непријатељ бр. 1, 310
7.8. Закаснело отрежњење, 312
7.9. Долазак судије и крај привременог, 314
7.10. Бесмислено је, и погубно, негирати Божје речи, 316
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Потомцима на дар: Поуке по Светом Писму
Издавач: Принцип Бонарт Прес
Страна: 336 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 13 x 20.5 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-6189-001-7
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (