Аутор: Антони Видковски
Страна: 154
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР

Налазимо да је веома благовремено, умесно и чак неопходно предложити пажњи благочастивих читалаца нека размишљања о стварима подвижничког и истински хришћанеког благочашћа. При томе, ми не нудимо сопствено учење, нити оно које је засновано на појединачним искуствима благочастивог живота, него учење које је изграђено на основу хиљадугодишњег искуства безбројних Христових подвижника, које је оправдано на самом делу код свих великих отаца и учитеља Православне Цркве, иначе познатих по светости живота. Иако су на први поглед лако схватљива за сваког Хришћанина, јеванђелска правила делатне побожности ипак захтевају крајњу опрезност и богомудру опитност у случају кад треба да се примене у самом животу. Стога не само световњаци, него и пастири Цркве, нарочито млади, треба да се уче делатном подвижништву од древних и савршених подвижника и отаца, чија су чула навиком узвежбана за разлуковање добра и зла (Јев.5,14).

Такво учење је потребно и умесно посебно у наше време у коме видимо да се, на жалост Православне Цркве, умножавају људи који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли, који се свагда својеглаво и самовољна уче, а никад не могу да дођу до познања истине (2.Тим.3,5-7).

Још у прве векове Хришћанства великим богопросвећеним оцима, снажним и храбрим подвижницима Христовим, било је у виђењима откривено да ће током векова настати времена у којима ће се код Хришћана, као уосталом и код свих људи, исцрпсти природна снага телесних сила, а са њом и непобедива храброст духа, када ће се и најревноснији крстоносни последоватељи Подвигоположника Христа (будући слаби душом и телом) само дивити подвизима древних аскета Хришћанства, сами остајући без снаге да им подражавају. Такав век опадања природних сила духа и тела настао је у наше време, као што је очигледно за сваког мислећег Хришћанина. У оквирима савременог нам подвижништва ретко се чује о четрдесетодневном посту, о шездесетогодишњем сухоједењу, о свеноћним бдењима у току читавог живота (Арсеније Велики), о презирању богатства и задовољстава и о жеђи за вољним сиромаштвољубљем, те за разноврсним самоумртвљавањима!

Међутим, богопросвећени наставници, оци хришћанског подвижништва, богомудро су у својим писаним творевинама припремили (и завештали будућим нараштајима) средства за богоугодан крстоносан живот која су подједнако доступна и снажним и слабим душом и телом, која су саобразна њиховој усрдности за спасење бесмртне душе, сагласна њиховој искреној жељи за исправљањем греховног живота и за започињањем новог, благочастивог, хришћанског пута, и која су незаобилазна за живот сваког човека.


САДРЖАЈ

I ПОКАЈАЊЕ, 9
II СЕЋАЊЕ НА СМРТ, 23
III ПОКАЈНИ ПЛАЧ, 41
IV УЗДРЖАЊЕ (тј. ПОСТ), 61
V МИЛОСРЂЕ, 77
VI НЕГНЕВЉИВОСТ И КРОТОСТ, 95
VII ЦЕЛОМУДРЕНОСТ ИЛИ НЕПОРОЧНОСТ (тј. ЧИСТОТА), 105
VIII НЕЗЛОПАМТЉИВОСТ, 127
IX НЕОСУЋИВАЊЕ, 137
X НЕГРАМЖЉИВОСТ, 149