Аутор: Милан Божић
Страна: 305
► Остали детаљи

Историја математике је свима јасна научна дисциплина. Зна се о чему се ради и на шта се односи. Спор би могао настати око тога да ли она спада у историјске или математичке дисциплине. Какав год став да неко заступа, био би у праву, јер се компетентно могу бранити обе позиције. Пракса је, међутим, пресудила у корист математике. Околност да се историјом математике баве математичари а не историчари сврстала је историју математике у математичке дисциплине.

Што се филозофије математике тиче, питање је отворено чак и пред стручњацима за дисциплину. И то не само што се тиче класификације. Класификација чак није особито значајна, јер су се филозофијом математике, данас поготово, а и раније, бавили математичари и филозофи те је обе дисциплине с правом могу присвајати. То је и корисно будући да подстиче њен развој. Спор је у дефиницији у екстензионалном смислу, односно у обиму дисциплине. Најшире речено - тада се најмање греши, али се оставља велики простор за спорове - филозофија математике се бави филозофским питањима повезаним са природом математике и претпоставкама о њеном обиму и садржају. У књизи ће о томе бити много више речи, при чему се сама дефиниција неће променити али ће, надамо се, изложени материјал помоћи читаоцу да боље разуме предмет расправе.


САДРЖАЈ

ПРАИСТОРИЈА И ПРОТОИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 7

ПОЧИЊЕ ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 15
Математика Месопотамије, 15
Математика Египта, 21

МАТЕМАТИКА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ, 25
Стари Грци, кратак преглед њихове историје и културе до класичног доба, 25
Настанак грчке математике и филозофије у архајском добу, 33
Први филозофи и математичари, 35
Грчка филозофија од Талеса до Сократа, 39
Грчка математика у позном архајском и класичном добу или предеуклидски период грчке математике, 56
Три ствараоца грчке класичне филозофије и кратак осврт на почетак грчког класичног доба, 73

ХЕЛЕНИЗАМ, 89
Збивања у грчком простору на преласку из четвртог у трећи век пре наше ере, 89
Еуклид и његови Елементи, 92
Архимед, 102
Постархимедовска хеленистичка математика, 107
Математичка астрономија и њен утицај на развој грчке хеленистичке математике, 111
Осврт на филозофију математике у античкој Грчкој, 121
Залазак грчке цивилизације и последице по математику, 129

ПОЈАВА ХРИШЋАНСТВА И ЕВРОПСКО МРАЧНО ДОБА, 131
Календар, проблеми које ствара и коначно утврђивање календара у хришћанској епохи, 135

АРАБЉАНСКА МАТЕМАТИКА, 142

РЕНЕСАНСА И МАТЕМАТИКА У ЊОЈ, 150
Решавање кубне једначине, 157

МАТЕМАТИКА 17. И 18. ВЕКА, 169
Један поглед уназад, 169
Математика се покреће да се више никада не заустави, 178
Картезијанство, 182
Проналазак калкулуса, 185

МАТЕМАТИКА 19. ВЕКА И НАСТАНАК НОВИХ МАТЕМАТИЧКИХ ДИСЦИПЛИНА, 201
Настанак нееуклидске геометрије, 207

САВРЕМЕНА МАТЕМАТИКА, 220
Заснивање математичке анализе, 221
Појава математичке логике, 230
Појава теорије скупова, 232
Аксиоматизација природних бројева, 237
Крај 19. века, стање у математици и формирање свести о потреби заснивања математике, 240

ЗАСНИВАЊЕ МАТЕМАТИКЕ, 244
Правци у заснивању математике, 256

НОВИЈА ФИЛОЗОФИЈА МАТЕМАТИКЕ, 270
Актуелна питања новије филозофије математике, 270
Осврт, 270

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ КОД СРБА ДО ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА, 277
Димитрије Нешић и његово доба, 284
Време сазревања, 288
Михаило Петровић Алас и доба зрелости, 291
Закључна размишљања, 301