Аутор: Јеврем Петковић
Страна: 339
► Остали детаљи

Рукопис првог романа пронађен у заоставштини професора историје Јеврема Петковића (1930‒2014), објављен је 2014. у београдском издавачком предузећу Алтера боокс под насловом Зачетници и угасници/ Родослов дечака из сна. Прво издање те књиге је распродато.

Други рукопис из Петковићеве заоставштине је роман Прескочена генерација ‒ Хроника једне београдске породице (2017). Особеност овог романа је укрштај жанрова. Прескочена генерација је хроника три генерације богате српске грађанске породице Павловић, која је живела у Новом Саду и Београду (најстарији новосадски запис је из 1876). При том је Петковићево дело и сатирични роман ‒ критички третман комунистичког режима у Југославији. Лајтмотив раздобља (1944‒1968) је пишчево сазнање да за успешно остварен живот појединца, са занемарљивим изузецима, нису биле пресудне лична даровитост и трудољубивост него припадност партији на власти. Веродостојно је описана острашћена активност младих партијских кадрова на Филозофском факултету у Београду ‒ Николе Милошевића на Групи за чисту филозофију и групе активиста на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик (1952‒1960). Особено је виђење ликова „дисидената” из Симине 9а (Борислава Михајловића Михиза, Војислава Ђурића, млађег, Живорада Стојковића, Дејана Медаковића, Миће Поповића и њиховог заштитника Добрице Ћосића) и студентски протест у Београду 1968. Петковићево дело има и сижејне токове који припадају криминалистичком роману ‒ најистакнутија представница друге генерације Павловића Наталија, жена тамнољубичастих очију и јунонског стаса је двоструки обавештајац (Сецрет интеллигенце сервице, Озна и Удба) ‒ и еротском роману (инцестуозна веза четрдесетпетогодишње Наталије и њеног седамнаестогодишњег рођеног братанца Марка и друге еротске везе ликова романа).

Ликови су остварени на особен начин: десет чланова породице Павловић су реалистични ликови, али су плод пишчеве фикције. Најужи круг најближих пријатеља породице Павловић су ликови из стварног живота и у роману су представљени својим веродостојним именом, презименом, личном и радном биографијом (Александар Дероко, Иванка Дероко, Светозар Радојчић, др Синиша Тасовац, Светислав Мандић, арх. Александар Секулић и други). Ликови „дисидената” који су 1947. и 1948. живели у делу одузетог стана Изабеле Ристић, удовице генерала војске Краљевине Југославије у Симиној 9а, особени су ток романа, као и група професора Београдског универзитета (Војислав Ђурић старији, Велибор Глигорић, Димитрије Вученов, Радомир Алексић, Михаило Стевановић, Видо Латковић, Мирослав Пантић, Радмила Лала Маринковић, Љубомир Тадић, Драгољуб Мићуновић, Гојко Суботић и други), политичке и јавне личности (Јосип Броз, Пеко Дапчевић, Милован Ђилас, Слободан Пенезић Крцун, Стево Жигон, Љубиша Ристић и други.).

Јеврем Петковић је и у овом роману репрезентант такозваног београдског стила писања.